понедељак, 14. новембар 2016.

Матеј 15


1. Тада приступише Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:

2. Зашто ученици твоји преступају предање старих? Јер не умивају руке своје када хљеб једу.

3. А он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповијест Божију за предање своје?

4. Јер Бог заповједи говорећи: Поштуј оца и матер; и који ружи оца или матер смрћу да умре.

5. А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: прилог је оно чиме бих ти ја могао помоћи;

6. Може и да не поштује оца свога и матер. И укидосте заповијест Божију за предање своје.

7. Лицемјери, добро је за вас пророковао Исаија говорећи:

8. Приближава ми се народ овај устима својим и уснама ме поштује, а срце им је далеко од мене.

9. Но узалуд ме поштују учећи наукама и заповијестима људским.

10. И дозвавши народ, рече им: Слушајте и разумијте.

11. Не погани човјека што улази у уста: него што излази из уста оно погани човјека.

12. Тада приступише ученици његови и рекоше му: Знаш ли да фарисеји, чувши ту ријеч, саблазнише се?

13. А он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искоријениће се.

14. Оставите их, слијепи су вођи слијепима; а слијепи слијепога ако води, оба ће у јаму пасти.

15. А Петар одговарајући рече му: Растумачи нам причу ову.

16. А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?

17. Зар још не знате да све што улази у уста иде у трбух, и избацује се напоље?

18. А што излази из уста излази из срца, и оно погани чојека.

19. Јер из срца излазе зле помисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочења, хуле.

20. И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.

21. И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.

22. И гле, жена Хананејка изиђе из оних крајева и повика му говорећи: Помилуј ме, Господе, сине Давидов, кћер моју много мучи ђаво!

23. А он јој не одговори ни ријечи. И приступивши ученици његови мољаху га говорећи: Отпусти је, јер виче за нама.

24. А он одговарајући рече: Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева.

25. А она приступивши поклони му се говорећи: Господе, помози ми!

26. А он одговарајући рече: Није добро узети хљеб од дјеце и бацити псима.

27. А она рече: Да, Господе! али и пси једу од мрва што падају са трпезе господара њихових.

28. Тада одговори Исус и рече јој: О жено, велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш! И оздрави кћи њена од онога часа.

29. И отишавши Исус оданде, дође мору Галилејском, и попевши се на гору, сједе ондје.

30. И приступи му народ многи који имаше са собом хроме, слијепе, нијеме, богаље и многе друге, и положише их пред ноге Исусове, и исцијели их,

31. Тако да се народ дивљаше, видећи глуве гдје чују, нијеме гдје говоре, богаље исцијељене, хроме гдје иду, слијепе гдје гледају; и хвалише Бога Израиљева.

32. А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам рад отпустити их гладне да не малакшу на путу.

33. И рекоше му ученици његови: Откуда нам у пустињи толико хљеба да се насити толики народ?

34. И рече им Исус: Колико хљебова имате? А они рекоше: седам, и мало рибица.

35. И заповједи народу да посједају по земљи.

36. И узевши оних седам хљебова и рибе, и заблагодаривши, преломи и даде ученицима својим, а ученици народу.

37. И једоше сви и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.

38. А оних што су јели бијаше четири хиљаде људи, осим жена и дјеце.

39. И отпустивши народ, уђе у лађу и дође у крајеве магдалске.


Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Нема коментара:

Постави коментар