уторак, 29. новембар 2016.

Марко 8


1. У те дане опет, кад бијаше много народа и не имађаху шта јести, призва Исус ученике своје и рече им:

2. Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта да једу.

3. А ако их отпустим гладне кућама њиховим, малаксаће на путу; јер су неки од њих дошли издалека.

4. И одговорише му ученици његови: Откуд их може неко нахранити хљебом овдје у пустињи?

5. И запита их: Колико имате хљебова? А они рекоше: седам.

6. И заповједи народу да посједају по земљи: и узевши оних седам хљебова и заблагодаривши, преломи, па даде ученицима својим да поставе, и поставише народу.

7. И имаху мало рибица; и благословивши их, рече да и њих поставе.

8. И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.

9. А оних што су јели бијаше око четири хиљаде; и отпусти их.

10. И одмах уђе у лађу са ученицима својим, и дође у предјеле далманутске.

11. | И изиђоше фарисеји. и почеше се расправљати с њим, и кушајући га, искаху од њега знак са неба.

12. И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак иште? Заиста вам кажем: Неће се дати знак роду овоме.

13. | И оставивши их уђе опет у лађу, и отиде на ону страну.

14. И заборавише ученици његови узети хљебове. И немаху са собом у лађи до један хљеб.

15. И опомињаше их говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејскога и квасца Иродова.

16. И размишљаху, један другоме говорећи: То је што хљеба немамо.

17. И разумјевши Исус рече им: Зашто мислите да је то што хљеба немате? Зар још не схватате нити разумијете? Зар је још окамењено срце ваше?

18. Имајући очи зар не видите, и уши имајући зар не чујете? И не памтите ли,

19. Кад оних пет хљебова разломих на пет хиљада, колико пуних котарица комада накуписте? Рекоше му: дванаест.

20. А кад оних седам на четири хиљаде, колико пуних котарица комада накуписте? А они рекоше: седам.

21. И рече им: Како не разумијете?

22. И дође у Витсаиду; и доведоше к њему слијепа, и мољаху га да га се дотакне.

23. И узевши за руку слијепога, изведе га изван села, и пљунувши му на очи, положи руке на њега, и запита га види ли што.

24. И он погледавши рече: Видим људе да иду као дрвеће.

25. И потом опет метну му руке на очи, и учини да прогледа: и исцијели се, и видје све јасно.

26. И посла га дому његовом, говорећи: Нити улази у село, нити казуј коме у селу.

27. И изиђе Исус и ученици његови у села Кесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: (та говоре људи, ко сам ја?

28. А они одговорише: Јован Крститељ; а други: Илија; а други: Неки од пророка.

29. А он им рече: А ви шта велите ко сам ја? А Петар одговарајући рече му: Ти си Христос.

30. И забрани им да ником не говоре о њему.

31. И поче их учити да Син Човјечији треба много да пострада, и да ће га одбацити старјешине и првосвештеници и књижевници, и да ће га убити, и да ће послије три дана васкрснути.

32. И рече им то отворено. И узе га Петар насамо и поче га корити.

33. А он, окренувши се и погледавши на ученике своје, запријети Петру говорећи: Иди од мене, сатано: јер ти не мислиш оно што је Божије него што је људско.

34. И дозвавши народ са ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.

35. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради и јеванђеља онај ће га сачувати.

36. Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди?

37. Или какав ће откуп дати човјек за душу своју?

38. Јер ко се постиди мене и мојих ријечи у роду овоме прељуботворном и грјешном, и Син ће се Човјечији постидјети њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима.

Претходна глава   Свето Јеванђеље по Св. Mарку   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Нема коментара:

Постави коментар