![]() |
| Покровитељ цртежа на Патреону: Сузан Вилијамс Датум: 13. јун 2026. |
1. А по смрти Сауловој, кад се Давид врати побивши Амалике и оста у Сиклагу два дана,
2. Трећег дана, гле, дође један из војске Саулове раздртих хаљина и главе посуте прахом; и дошав к Давиду паде на земљу и поклони се.
1 Мој. 37:29, 4 Мој. 14:6, Ис.Н. 7:6, 1 Сам. 4:12, 2 Сам. 4:10, Јов 1:20, Дела 14:14
3. И рече му Давид: Откуда идеш? А он му рече: Из логора израиљског утекох.
4. А Давид му рече: Шта би? Кажи ми. А он рече: Народ побеже из боја; и много народа паде и изгибе, погибе и Саул и син му Јонатан.
5. А Давид рече момку који му донесе глас: Како знаш да је погинуо и син му Јонатан?
6. А момак који му донесе глас рече: Случајно дођох на гору Гелвују, а то се Саул наслонио на копље своје, кола и коњици приближаваху се к њему.
1 Сам. 31:1, 1 Сам. 31:6
7. А он обазревши се натраг угледа ме, па ме викну, а ја му рекох: Ево ме.
8. А он ми рече: Ко си? А ја му рекох: Амалик сам.
9. А он ми рече: Приступи к мени убиј ме; јер ме обузеше муке, а још је сасвим душа у мени.
10. И приступих к њему и убих га, јер сам знао да неће остати жив пошто паде; и узех венац царски који му беше на глави и гривну која му беше на руци, и ево донесох господару свом.
Суд. 9:54
11. Тада Давид зграби хаљине на себи и раздре их; тако и сви људи који беху с њим.
2 Сам. 3:31, 2 Дн. 34:27, Језд. 9:3
12. И ридаше и плакаше, и постише до вечери за Саулом и за Јонатаном сином његовим и за народом Господњим и за домом Израиљевим што изгибоше од мача.
13. И рече Давид момку који му донесе глас: Одакле си? А он рече: Ја сам син једног дошљака Амалика.
2 Сам. 4:10
14. Рече му Давид: Како те није било страх подићи руку своју и убити помазаника Господњег?
4 Мој. 12:8, 1 Сам. 24:7, 1 Сам. 26:9, Псал. 105:15
15. И дозва Давид једног између момака својих и рече: Ходи, погуби га. А он га удари, те умре.
1 Сам. 22:17, 2 Сам. 4:10
16. И рече му Давид: Крв твоја на твоју главу; јер твоја уста сведочише на те говорећи: Ја сам убио помазаника Господњег.
1 Сам. 26:9, Лука 19:22
17. Тада Давид нарица овако за Саулом и за Јонатаном сином његовим,
18. И изговори, да би се учили синови Јудини луку, и ето је написано у књизи Истинитог:
Ис.Н. 10:13
19. Дико Израиљева! На твојим висинама побијени су; како падоше јунаци?
2 Сам. 1:27
20. Не казујте у Гату, и не разглашујте по улицама аскалонским, да се не веселе кћери филистејске и да не играју кћери необрезаних.
2 Мој. 15:20, 1 Сам. 18:6, 1 Сам. 31:4, 1 Сам. 31:9, Мих. 1:10
21. Горе гелвујске! Не падала роса ни дажд на вас, и не родило поље за принос, јер је ту бачен штит са јунака, штит Саулов, као да није помазан уљем.
1 Сам. 10:1, Јов 3:3, Пес. 4:4
22. Без крви побијених и без масти од јунака није се враћао лук Јонатанов, нити је мач Саулов долазио натраг празан.
1 Сам. 18:4
23. Саул и Јонатан, мили и драги за живота, ни у смрти се не раставише; лакши од орлова беху.
Суд. 14:18
24. Кћери Израиљеве! Плачите за Саулом, који вас је облачио у скерлет лепо, и китио вас златним закладима по хаљинама вашим.
25. Како падоше јунаци у боју! Јонатан како погибе на твојим висинама!
26. Жао ми је за тобом, брате Јонатане; био си ми мио врло; већа ми је била љубав твоја од љубави женске.
1 Сам. 18:1, 1 Сам. 18:3, 1 Сам. 19:2
27. Како падоше јунаци, и пропаде оружје убојито!
Претходна глава 2. Самуилова Следећа глава

Нема коментара:
Постави коментар