1. Догоди се пак у другу суботу по Пасхи да је он ишао кроз усјеве, а ученици његови тргали су класје, трли га рукама и јели.
2. А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините што се не смије чинити у суботу?
3. И одговоривши Исус рече им: Зар ни то нисте читали шта учини Давид кад огладње, он и који бијаху с њим?
4. Како уђе у дом Божији, и узе хљебове предложења, и једе, и даде онима што бијаху с њим, које никоме није било допуштено јести сем једино свештеницима.
5. И говораше им: Син Човјечији је господар и од суботе.
6. А догоди се и у другу суботу да он уђе у синагогу и учаше, и бјеше ондје човјек коме десна рука бјеше суха.
7. Мотраху пак на њега књижевници и фарисеји неће ли у суботу исцијелити, да би нашли оптужбу против њега.
8. А он знађаше помисли њихове, и рече човјеку који имаше суху руку: Устани и стани на средину! А он подигавши се стаде.
9. А Исус им рече: Запитаћу вас: шта треба у суботу: добро чинити или зло чинити? Душу спасти или погубити? А они ћутаху.
10. И погледавши на све њих, рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука му поста здрава као и друга.
11. А они се напунише безумља, и говораху међу собом шта би учинили Исусу.
12. А догоди се у дане оне да изиђе на гору да се моли; и проведе сву ноћ у молитви Богу.
13. И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра од њих Дванаесторицу, које и апостолима назва:
14. Симона, кога прозва Петром, и Андреја брата његова, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломеја,
15. Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона званога Зилот,
16. Јуду Јаковљева, и Јуду Искариотскога, који и постаде издајник.
17. И сишавши с њима, стаде на мјесту равном и много ученика његових; и мноштво народа из све Јудеје и Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског.
18. Који дођоше да га слушају и да се исцјељују од својих болести, и које су мучили духови нечисти; и исцјељиваху се.
19. И сав народ тражаше да га се дотакне; јер из њега излажаше сила и исцјељиваше их све.
20. И он подигнувши очи своје на ученике своје говораше:
2. А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините што се не смије чинити у суботу?
3. И одговоривши Исус рече им: Зар ни то нисте читали шта учини Давид кад огладње, он и који бијаху с њим?
4. Како уђе у дом Божији, и узе хљебове предложења, и једе, и даде онима што бијаху с њим, које никоме није било допуштено јести сем једино свештеницима.
5. И говораше им: Син Човјечији је господар и од суботе.
6. А догоди се и у другу суботу да он уђе у синагогу и учаше, и бјеше ондје човјек коме десна рука бјеше суха.
7. Мотраху пак на њега књижевници и фарисеји неће ли у суботу исцијелити, да би нашли оптужбу против њега.
8. А он знађаше помисли њихове, и рече човјеку који имаше суху руку: Устани и стани на средину! А он подигавши се стаде.
9. А Исус им рече: Запитаћу вас: шта треба у суботу: добро чинити или зло чинити? Душу спасти или погубити? А они ћутаху.
10. И погледавши на све њих, рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука му поста здрава као и друга.
11. А они се напунише безумља, и говораху међу собом шта би учинили Исусу.
12. А догоди се у дане оне да изиђе на гору да се моли; и проведе сву ноћ у молитви Богу.
13. И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра од њих Дванаесторицу, које и апостолима назва:
14. Симона, кога прозва Петром, и Андреја брата његова, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломеја,
15. Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона званога Зилот,
16. Јуду Јаковљева, и Јуду Искариотскога, који и постаде издајник.
17. И сишавши с њима, стаде на мјесту равном и много ученика његових; и мноштво народа из све Јудеје и Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског.
18. Који дођоше да га слушају и да се исцјељују од својих болести, и које су мучили духови нечисти; и исцјељиваху се.
19. И сав народ тражаше да га се дотакне; јер из њега излажаше сила и исцјељиваше их све.
 |
| Донатор цртежа на Патреону: Paul Rohrbaugh Датум: 3. октобар 2023. |
Блажени сиромашни, јер је ваше Царство Божије.
21. Блажени који сте гладни сада. јер ћете се наситити. Блажени који плачете сада, јер ћете се насмијати.
22. Блажени сте кад вас људи омрзну и кад вас одбаце и осрамоте, и разгласе име ваше као зло због Сина Човјечијега.
23. Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, велика је плата ваша на небу. Јер су тако чинили пророцима оцеви њихови.
24. Али тешко вама богатима, јер сте већ примили утјеху своју.
25. Тешко вама који сте сити сада, јер ћете огладњети. Тешко вама који се смијете сада, јер ћете заридати и заплакати.
26. Тешко вама када стану сви људи добро говорити о вама, јер су тако чинили лажним пророцима оцеви њихови.
27. Али говорим вама који слушате: Љубите непријатеље своје, добро творите онима који вас мрзе;
28. Благосиљајте оне који вас куну, и молите се за оне који вас вријеђају.
29. Ономе који те удари по образу, окрени и други; и који хоће да ти узме хаљину, подај и кошуљу.
30. А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.
31. И како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима.
32. И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грјешници љубе оне који њих љубе.
33. И ако чините добро онима који вама чине добра, каква вам је хвала? Јер и грјешници чине тако.
34. И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете добити, каква вам је хвала? Јер и грјешници грјешницима дају у зајам да добију опет онолико.
35. Него љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајите у зајам не надајући се ничему; и плата ће вам бити велика, и бићете синови Свевишњега, јер је он благ и према незахвалнима и злима.
36. Будите, дакле, милостиви као и Отац ваш што је милостив.
37. И не судите, и неће вам се судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.
38. Дајите, и даће вам се; мјеру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мјером мјерите онаквом ће вам се мјерити.
39. И каза им причу: Може ли слијепац слијепца водити? Неће ли оба пасти у јаму?
40. Нема ученика над учитељем својим, него и када се усаврши, биће сваки као и учитељ његов.
41. | А зашто видиш трун који је у оку брата твојега, а брвно које је у твојему оку не осећаш?
42. Или, како можеш рећи брату својему: Брате, стани да извадим трун који је у оку твојему, када сам не видиш брвно у оку својему? Лицемере, извади најпре брвно из ока својега, па ћеш онда видети да извадиш трун из ока брата својега.
43. | Јер нема дрвета добра да рађа зао род, нити дрвета зла да рађа добар род.
44. Јер се свако дрво по роду своме познаје; јер се смокве не беру са трња, нити се грожђе бере с купине.
45. Добар човјек из добре ризнице срца својега износи добро, а зао човјек из зле ризнице срца својега износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.
46. А што ме зовете: Господе, Господе, а не извршујете што говорим?
47. Сваки који долази мени и слуша ријечи моје и извршује их, казаћу вам коме је сличан:
48. Сличан је човјеку који градећи кућу ископа и удуби и положи темељ на камену; а када дођоше воде, навали ријека на ту кућу и не могаше је покренути, јер јој је темељ на камену.
49. А који је чуо и није извршио сличан је човјеку који сагради кућу на земљи без темеља, на коју навали ријека и одмах паде, и распаде се кућа она страшно.
21. Блажени који сте гладни сада. јер ћете се наситити. Блажени који плачете сада, јер ћете се насмијати.
22. Блажени сте кад вас људи омрзну и кад вас одбаце и осрамоте, и разгласе име ваше као зло због Сина Човјечијега.
23. Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, велика је плата ваша на небу. Јер су тако чинили пророцима оцеви њихови.
24. Али тешко вама богатима, јер сте већ примили утјеху своју.
25. Тешко вама који сте сити сада, јер ћете огладњети. Тешко вама који се смијете сада, јер ћете заридати и заплакати.
26. Тешко вама када стану сви људи добро говорити о вама, јер су тако чинили лажним пророцима оцеви њихови.
27. Али говорим вама који слушате: Љубите непријатеље своје, добро творите онима који вас мрзе;
28. Благосиљајте оне који вас куну, и молите се за оне који вас вријеђају.
29. Ономе који те удари по образу, окрени и други; и који хоће да ти узме хаљину, подај и кошуљу.
30. А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.
31. И како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима.
32. И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грјешници љубе оне који њих љубе.
33. И ако чините добро онима који вама чине добра, каква вам је хвала? Јер и грјешници чине тако.
34. И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете добити, каква вам је хвала? Јер и грјешници грјешницима дају у зајам да добију опет онолико.
35. Него љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајите у зајам не надајући се ничему; и плата ће вам бити велика, и бићете синови Свевишњега, јер је он благ и према незахвалнима и злима.
36. Будите, дакле, милостиви као и Отац ваш што је милостив.
37. И не судите, и неће вам се судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.
38. Дајите, и даће вам се; мјеру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мјером мјерите онаквом ће вам се мјерити.
39. И каза им причу: Може ли слијепац слијепца водити? Неће ли оба пасти у јаму?
40. Нема ученика над учитељем својим, него и када се усаврши, биће сваки као и учитељ његов.
41. | А зашто видиш трун који је у оку брата твојега, а брвно које је у твојему оку не осећаш?
42. Или, како можеш рећи брату својему: Брате, стани да извадим трун који је у оку твојему, када сам не видиш брвно у оку својему? Лицемере, извади најпре брвно из ока својега, па ћеш онда видети да извадиш трун из ока брата својега.
43. | Јер нема дрвета добра да рађа зао род, нити дрвета зла да рађа добар род.
44. Јер се свако дрво по роду своме познаје; јер се смокве не беру са трња, нити се грожђе бере с купине.
45. Добар човјек из добре ризнице срца својега износи добро, а зао човјек из зле ризнице срца својега износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.
46. А што ме зовете: Господе, Господе, а не извршујете што говорим?
47. Сваки који долази мени и слуша ријечи моје и извршује их, казаћу вам коме је сличан:
48. Сличан је човјеку који градећи кућу ископа и удуби и положи темељ на камену; а када дођоше воде, навали ријека на ту кућу и не могаше је покренути, јер јој је темељ на камену.
49. А који је чуо и није извршио сличан је човјеку који сагради кућу на земљи без темеља, на коју навали ријека и одмах паде, и распаде се кућа она страшно.
Претходна глава Свето Јеванђеље по Луки Следећа глава
Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!
Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!
Нема коментара:
Постави коментар