1. Какво је, дакле, преимућство Јудејца, или каква је корист обрезања?
2. Много у сваком погледу. Прво, што су им повјерене ријечи Божије.
3. Јер шта ако неки не вјероваше? Зар ће њихово невјеровање вјеру Божију укинути?
4. Никако! Него, нека је Бог истинит, а човјек је сваки лажа, као што је написано: Да се оправдаш у ријечима својим и да побиједиш када ти суде.
5. Ако ли наша неправда објављује Божију праведност, шта ћемо рећи? Зар је Бог неправедан када показује гњев? Као човјек говорим.
6. Никако! Јер како би онда Бог могао судити свијету?
7. Јер ако се истина Божија кроз моју лаж показа обилно на славу Његову, зашто још и ја као грјешник да будем осуђен?
8. И зар ћемо, као што нас грде и као што кажу неки да ми говоримо, чинити зло да дође добро? Њихова је осуда праведна.
9. Шта, дакле? Имамо ли предност? Никако! Јер претходно доказасмо да су и Јудејци и Јелини сви под гријехом.
10. Као што је написано: Нема ниједног праведног,
11. | Нема онога који разуме, нема онога који тражи Бога.
12. Сви застранише и заједно неваљали посташе: нема га који чини добро, нема баш ниједнога.
13. | Њихово је грло гроб отворен, језицима својим вараху, отров је аспидин под уснама њиховим.
14. Уста су им пуна клетве и горчине.
15. Ноге су им брзе да пролијевају крв.
16. Пустош и биједа је на путевима њиховим;
17. И пута мирног не познаше.
18. Нема страха Божијега пред очима њиховим.
19. А знамо да оно што закон говори, говори онима који су у закону, да се свака уста затворе, и сав свијет да буде крив Богу;
20. Јер дјелима закона ни једно тијело неће се оправдати пред њим; јер кроз закон долази познање гријеха.
21. А сада се без закона јавила правда Божија, посвједочена од Закона и Пророка;
22. И то правда Божија кроз вјеру у Исуса Христа за све и на све који вјерују, јер нема разлике.
23. Јер сви сагријешише и лишени су славе Божије,
24. А оправдавају се даром, благодаћу његовом, кроз искупљење које је у Христу Исусу,
25. Којега одреди Бог да буде крвљу својом жртва помирења кроз вјеру, да покаже правду своју опроштењем пређашњих гријеха,
26. У дуготрпљењу Божијем, да се покаже правда његова у садашње вријеме, да је Он праведан и да оправдава онога који је од вјере Исусове.
27. Гдје је, дакле, хвалисање? Искључено је. Каквим законом? Да ли законом дјела? Не, него законом вјере.
28. Мислимо, дакле, да ће се човјек оправдати вјером без дјела закона.
29. Или је Бог само Јудејаца, а не и незнабожаца? Да, и незнабожаца.
30. Јер један је Бог, који ће оправдати обрезање из вјере и необрезање вјером.
31. Укидамо ли, дакле, закон вјером? Никако! Него закон утврђујемо.
2. Много у сваком погледу. Прво, што су им повјерене ријечи Божије.
3. Јер шта ако неки не вјероваше? Зар ће њихово невјеровање вјеру Божију укинути?
4. Никако! Него, нека је Бог истинит, а човјек је сваки лажа, као што је написано: Да се оправдаш у ријечима својим и да побиједиш када ти суде.
5. Ако ли наша неправда објављује Божију праведност, шта ћемо рећи? Зар је Бог неправедан када показује гњев? Као човјек говорим.
6. Никако! Јер како би онда Бог могао судити свијету?
7. Јер ако се истина Божија кроз моју лаж показа обилно на славу Његову, зашто још и ја као грјешник да будем осуђен?
8. И зар ћемо, као што нас грде и као што кажу неки да ми говоримо, чинити зло да дође добро? Њихова је осуда праведна.
9. Шта, дакле? Имамо ли предност? Никако! Јер претходно доказасмо да су и Јудејци и Јелини сви под гријехом.
10. Као што је написано: Нема ниједног праведног,
11. | Нема онога који разуме, нема онога који тражи Бога.
12. Сви застранише и заједно неваљали посташе: нема га који чини добро, нема баш ниједнога.
13. | Њихово је грло гроб отворен, језицима својим вараху, отров је аспидин под уснама њиховим.
14. Уста су им пуна клетве и горчине.
16. Пустош и биједа је на путевима њиховим;
17. И пута мирног не познаше.
18. Нема страха Божијега пред очима њиховим.
19. А знамо да оно што закон говори, говори онима који су у закону, да се свака уста затворе, и сав свијет да буде крив Богу;
20. Јер дјелима закона ни једно тијело неће се оправдати пред њим; јер кроз закон долази познање гријеха.
21. А сада се без закона јавила правда Божија, посвједочена од Закона и Пророка;
22. И то правда Божија кроз вјеру у Исуса Христа за све и на све који вјерују, јер нема разлике.
23. Јер сви сагријешише и лишени су славе Божије,
24. А оправдавају се даром, благодаћу његовом, кроз искупљење које је у Христу Исусу,
25. Којега одреди Бог да буде крвљу својом жртва помирења кроз вјеру, да покаже правду своју опроштењем пређашњих гријеха,
26. У дуготрпљењу Божијем, да се покаже правда његова у садашње вријеме, да је Он праведан и да оправдава онога који је од вјере Исусове.
27. Гдје је, дакле, хвалисање? Искључено је. Каквим законом? Да ли законом дјела? Не, него законом вјере.
28. Мислимо, дакле, да ће се човјек оправдати вјером без дјела закона.
29. Или је Бог само Јудејаца, а не и незнабожаца? Да, и незнабожаца.
30. Јер један је Бог, који ће оправдати обрезање из вјере и необрезање вјером.
31. Укидамо ли, дакле, закон вјером? Никако! Него закон утврђујемо.
Претходна глава Посланица Римљанима Следећа глава
Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!
Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!
Нема коментара:
Постави коментар