недеља, 14. август 2016.

Jeврејима 9


1. Имала је, додуше, и прва скинија правила за богослужење, а и Светињу земаљску.

2. Јер бјеше уређен први дио скиније, у њему свијетњак и трпеза и постављени хљебови, и то се зове Светиња.

3. А иза друге завјесе дио скиније, назван Светиња над светињама,

4. Која имаше златну кадионицу, и ковчег обложен свуда златом, у коме бјеше златни сасуд са маном, и процвјетали штап Аронов, и плоче Завјета,

5. А над њим херувими славе, који осјењаваху очистилиште; о чему сада не треба говорити подробно.

6. А пошто ово бијаше тако уређено, улажаху свештеници свагда у први дио скиније да врше службу Божију;

7. А у други једном у години сам првосвештеник, не без крви, коју приноси за себе и за народне гријехе из незнања.

8. Овим Дух Свети показује да још није отворен пут у Светињу, докле год прва скинија стоји;

9. Која је праслика за садашње вријеме, када се приносе и дарови и жртве које не могу да усаврше савјест онога који служи,

10. А прописане су само за јела и пића и разна прања и обреде тјелесне до времена обнове.

11. Али кад је дошао Христос, Првосвештеник будућих добара, кроз већу и савршенију скинију, нерукотворену, то јест не од ове творевине,

12. Не са крвљу јарчијом ни јунчијом, него са својом крвљу уђе једном за свагда у Светињу извршивши вјечно искупљење.

13. Јер ако крв јараца и јунаца и пепео од јунице, којом кад се кропе нечисти освећује их да буду тјелесно чисти,

14. Колико ли ће више крв Христа, који Духом вјечним принесе себе непорочна Богу, очистити савјест вашу од мртвих дјела, да би служили Богу живоме и истинитоме.

15. И зато је Он посредник Новога Завјета, да послије његове смрти за искупљење од преступа у првоме завјету, призвани приме обећано вјечно насљедство.

16. Јер гдје је завјештање мора да буде и смрт завјештача,

17. Jер је завјештање пуноважно тек послије смрти, пошто никада не важи док је завјештач у животу.

18. Јер ни први завјет није установљен без крви.

19. Тако, када је Мојсеј објавио све заповијести Закона свему народу, онда узе крви од јунаца и јараца, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ,

20. Говорећи: Ово је крв завјета који вама одреди Бог.

21. А тако и скинију и све сасуде богослужбене покропи крвљу.



24. Јер Христос не уђе у рукотворену Светињу, која је предобразац истинске, него у само Небо, да се сада појави пред лицем Божијим ради нас;

25. Нити улази много пута да приноси самога себе, као што првосвештеник улази у Светињу сваке године са туђом крвљу;

26. Иначе би Он морао много пута страдати почев од постања свијета; а сада на свршетку вијекова јави се једном за свагда, да својом жртвом уништи гријех.

27. И као што људима предстоји једанпут умријети, а потом суд (Божији),

28. Тако и Христос једанпут принесе себе на жртву да понесе гријехе многих. А други пут ће се појавити не због гријеха него за спасење оних који га чекају.

Претходна глава   Јеврејима   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Нема коментара:

Постави коментар