субота, 16. април 2016.

Јован 11


1. Бијаше пак неки болесник, Лазар из Витаније, из села Марије и Марте, сестре њезине.

2. А Марија, чији брат Лазар боловаше, бјеше она која помаза Господа мирисом и обриса ноге његове својом косом,

3. Онда сестре послаше к њему говорећи: Господе. ево болује онај кога ти љубиш.

4. А када чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се Син Божији прослави кроз њу.

5. А Исус љубљаше Марту и сестру њезину и Лазара.

6. Па када чу да је болестан, тада остаде два дана на мјесту гдје бјеше.

7. Послије тога рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.

8. Рекоше му ученици: Рави, сад Јудејци тражаху да те каменују, па зар опет идеш онамо?

9. Исус одговори: Није ли дванаест часова у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види свјетлост овога свијета;

10. А ко иде ноћу спотиче се, јер нема свјетлости у њему.

11. Ово каза, и потом им рече: Лазар, пријатељ наш, заспао је, но идем да га пробудим.

12. Онда рекоше ученици његови: Господе, ако је заспао,устаће.

13. А Исус им бјеше рекао за смрт његову, они пак мишљаху да говори о починку сна.

14. Тада им Исус рече отворено: Лазар умрије.

15. И мило ми је због вас што нисам био ондје, да вјерујете; него хајдемо њему.

16. Онда Тома, звани Близанац, рече осталим ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.

17. Када пак дође Исус, нађе га, а он већ четири дана у гробу.

18. А Витанија бјеше близу Јерусалима око петнаест стадија.

19. И многи од Јудејаца бијаху дошли Марти и Марији да их тјеше за братом њиховим.

20. Када пак Марта чу да Исус долази, изиђе пред њега, а Марија сјеђаше дома.

21. Онда рече Марта Исусу: Господе, да си ти био овдје, не би умро брат мој.

22. Али и сада знам, да што год заиштеш у Бога, даће ти Бог.

23. Рече јој Исус: Васкрснуће брат твој.

24. Марта му рече: Знам да ће васкрснути о васкрсењу у посљедњи дан.

25. Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот: који вјерује у мене ако и умре, живјеће.

26. И сваки који живи и вјерује у мене неће умријети вавијек. Вјерујеш ли ово?

27. Рече му: Да, Господе! Ја вјерујем да си ти Христос Син Божији који долази у свијет.

28. И ово рекавши, отиде те зовну тајно Марију, сестру своју, рекавши: Учитељ је дошао и зове те.

29. Она, како чу, устаде брзо и отиде к њему.

30. Јер Исус још не бјеше дошао у село, него бијаше на ономе мјесту гдје га срете Марта.

31. А Јудејци, који бијаху са њом у кући и тјешаху је, кад видјеше Марију да брзо устаде и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче ондје.

32. А Марија, чим дође гдје бјеше Исус и видје га, паде пред ноге његове говорећи му: Господе, да си ти био овдје, не би умро мој брат.

33. Онда Исус, кад је видје гдје плаче, и гдје плачу Јудејци који дођоше с њом, потресе се у духу и сам се узбуди,

34. И рече: Гдје сте га метнули? Рекоше му: Господе, дођи да видиш.

35. Исусу ударише сузе.

36. Онда Јудејци говораху: Гле, како га љубљаше.

37. А неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слијепоме учинити да и овај не умре?

38. А Исус се опет потресе у себи, и дође на гроб. А то бeше пећина, и камен лежаше на њој.

39. Исус рече: Склоните камен! Рече му Марта, сестра умрлога: Господе, већ заудара; јер је четири дана у гробу.

40. Рече јој Исус: Не рекох ли ти да ако верујеш, видећеш славу Божију?

41. Тада склонише камен где лежаше мртвац. А Исус подиже очи горе, и рече: Оче, благодарим ти што си ме услишио!

42. А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овдје стоји, да верују да си ме ти послао.

43. И ово рекавши, викну громким гласом: Лазаре, изaђи напоље!

44. И изaђе умрли увијен по рукама и ногама погребним повојима, и лице му убрусом повезано. Исус им рече: Раздрешите га и пустите нека иде.

45. | Онда многи од Јудејаца који бијаху дошли Марији, видјевши шта учини Исус, повјероваше у њега.

46. Неки пак од њих отидоше фарисејима и казаше им шта учини Исус.

47. Онда првосвештеници и фарисеји сабраше Синедрион, и говораху: Шта да радимо? Овај човјек чини многа знамења.

48. Ако га оставимо тако, сви ће повјеровати у њега, па ће доћи Римљани и узети нам и земљу и народ.






54. А Исус не хођаше више јавно међу Јудејцима, него отиде оданде у крај близу пустиње, у град звани Јефрем, и ондје борављаше са ученицима својим.

55. А бјеше близу Пасха јудејска, и многи из цијеле земље отидоше у Јерусалим прије Пасхе да се очисте.

56. Тада тражаху Исуса, и стојећи у храму говораху међу собом: (та вам се чини, да неће доћи на Празник?

57. А првосвештеници и фарисеји бијаху издали заповијест, ако ко дозна гдје је, нека јави да га ухвате.

Претходна глава   Свето Јеванђеље по Св. Јовану   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Нема коментара:

Постави коментар