четвртак, 04. октобар 2018.

Матеј 21


1. И када се приближише Јерусалиму и дођоше у Витфагу према Маслинској гори, онда Исус посла два ученика.

2. Говорећи им: Идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одријешите је и доведите ми.

3. И ако вам ко рече што, кажите да они требају Господу; и одмах ће их послати.

4. А ово је све било да се испуни што је казано преко пророка који говори:

5. Кажите кћери Сионовој: Ево Цар твој иде теби кротак, и јаше на магарици, и магарету, младунчету товарне животиње.

6. А ученици отидоше и учинише како им заповједи Исус.

7. | Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на њих хаљине своје, и уседе на њих.

8. А народ веома многи простираше хаљине своје по путу, а други резаху грање од дрвећа и простираху по путу.

9. А народ, који иђаше пред њим и за њим, викаше говорећи: Осана Сину Давидову! Благословен који долази у име Господње! Осана на висини!

10. И кад он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: Ко је то?

11. А народ говораше: Ово је Исус, пророк из Назарета Галилејскога.

12. И уђе Исус у храм Божији, и изгна све који продаваху и куповаху по храму, и испремета столове оних што мијењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.

13. И рече им: написано је: Дом мој - дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину разбојничку.

14. И приступише му хроми и слијепи у храму, и исцијели их.

15. А кад видјеше првосвештеници и књижевници чудеса која учини, и дјецу гдје вичу у храму и говоре: Осана Сину Давидову, расрдише се.

16. И рекоше му: Чујеш ли шта ови говоре? А Исус им рече: Да! Зар нисте никада читали: Из уста дјеце и одојчади начинио си себи хвалу?

17. И оставивши их, изиђе напоље из града, у Витанију, и заноћи ондје.

18. А ујутру враћајући се у град огладње;

19. И угледавши смокву једну крај пута дође њој, и не нађе на њој ништа осим лишћа, и рече јој: Да никад више не буде од тебе рода до вијека! И одмах усахну смоква.

20. И видјевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква!

21. А Исус одговарајући рече им: Заиста вам кажем: Ако имате вјеру и не посумњате, учинићете не само оно што се зби са смоквом, него и гори овој ако речете: дигни се и баци се у море, догодиће се.

22. И све што узиштете у молитви вјерујући, добићете.

23. И кад уђе у храм и стаде учити, приступише му првосвештеници и старјешине народне говорећи: Каквом влашћу то чиниш? И ко ти даде ту власт?

24. А Исус одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну ријеч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама рећи каквом влашћу ово чиним.

25. Крштење Јованово откуда бијаше? С неба, или од људи? А они размишљаху у себи говорећи: Ако кажемо: с неба, рећи ће нам: Зашто му, дакле, не вјеровасте?

26. Ако ли речемо: од људи, бојимо се народа; јер сви Јована држе за пророка.

27. И одговарајући Исусу рекоше: Не знамо. Рече и он њима: Ни ја вама нећу казати каквом влашћу ово чиним.

28. А шта вам се чини? Човјек неки имаше два сина, и дошавши првоме рече: Синко, иди данас ради у винограду моме.

29. А он одговарајући рече: Нећу! И послије се раскаја и отиде.

30. И приступивши другоме рече тако исто. А он одговарајући рече: Хоћу, господару!И не отиде.

31. Који је од ове двојице извршио вољу очеву? Рекоше му: Први. | Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и блуднице пре вас ући у Царство Божије.

32. Јер вам дође Јован путем праведним, и не вјеровасте му; а цариници и блуднице повјероваше му; а ви видјевши то, не раскајасте се затим да му вјерујете.

33. Другу причу чујте: Бијаше човјек домаћин који посади виноград и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, и отиде.

34. А када се приближи вријеме бербе, посла слуге своје виноградарима да приме плодове његове.

35. И виноградари, похватавши слуге његове, једнога избише, а једнога убише, а једнога камењем засуше.

36. Опет посла друге слуге, више него прије, и учинише им тако исто.

37. А најзад посла им сина својега говорећи: Постидјеће се сина мојега.

38. А виноградари видјевши сина, рекоше међу собом: Ово је насљедник; ходите да га убијемо, и да присвојимо насљедство његово.

39. И ухватише га, па изведоше напоље из винограда, и убише.

40. Када, дакле, дође господар винограда шта ће учинити виноградарима оним?

41. Рекоше му: Злочинце ће злом смрћу погубити, а виноград ће дати другим виноградарима, који ће му давати плодове у своје вријеме.

42. Рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, тај постаде глава од угла; то би од Господа и дивно је у очима нашим.

43. Зато вам кажем да ће се од вас узети Царство Божије, и даће се народу који доноси плодове његове.

44. И ко падне на овај камен, разбиће се; а на кога он падне, сатрће га.

45. И чувши првосвештеници и фарисеји приче његове, разумјеше да о њима говори.

46. И настојећи да га ухвате, побојаше се народа, јер га држаху за пророка.

Претходна глава   Свето Јеванђеље по Св. Матеју   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Нема коментара:

Постави коментар