2. Самуилова 12

1. И посла Господ Натана к Давиду; и он дошав к њему рече му: У једном граду беху два човека, један богат а други сиромах.

2. Богати имаше оваца и говеда врло много;

3. А сиромах немаше ништа до једну малу овчицу, коју беше купио, и храњаше је, те одрасте уза њ и уз децу његову, и јеђаше од његовог залогаја, и из његове чаше пијаше, и на крилу му спаваше, и беше му као кћи.

4. А дође путник к богатом човеку, а њему би жао узети из својих оваца или говеда да зготови путнику који дође к њему; него узе овцу оног сиромаха, и зготови је човеку, који дође к њему.

5. Тада се Давид врло разгневи на оног човека, и рече Натану: Тако жив био Господ, заслужио је смрт онај који је то учинио.

6. И овцу нека плати учетворо, што је то учинио и није му жао било.

Донатор цртежа на Патреону: о. Владислав Голић

7. Тада рече Натан Давиду: Ти си тај.

Овако вели Господ Бог Израиљев: Ја сам те помазао за цара над Израиљем, и ја сам те избавио из руку Саулових.

8. И дао сам ти дом господара твог, и жене господара твог на крило твоје, дао сам ти дом Израиљев и Јудин; и ако је мало додао бих ти то и то.

9. Зашто си презрео реч Господњу чинећи шта Њему није по вољи? Урију Хетејина убио си мачем и узео си жену његову себи за жену, а њега си убио мачем синова Амонових.

10. Зато неће се одмаћи мач од дома твог довека, што си ме презрео и узео жену Урије Хетејина да ти буде жена.

11. Овако вели Господ: Ево, ја ћу подигнути на те зло из дома твог, и узећу жене твоје на твоје очи, и даћу их ближњему твом, те ће спавати са женама твојим на видику свакоме.

12. Јер ти си учинио тајно, али ћу ја ово учинити пред свим Израиљем и сваком на видику.

13. Тада рече Давид Натану: Сагреших Господу. А Натан рече Давиду: и Господ је пронео грех твој; нећеш умрети.

14. Али што си тим делом дао прилику непријатељима Господњим да хуле, зато ће ти умрети син који ти се родио.

15. Потом Натан отиде својој кући. А Господ удари дете које роди жена Уријина Давиду, те се разболе на смрт.

16. И Давид се мољаше Богу за дете, и пошћаше се Давид, и дошавши лежаше преко ноћи на земљи.

17. И старешине дома његовог усташе око њега да га подигну са земље, али он не хте, нити једе шта с њима.

18. А кад би седми дан, умре дете; и не смеху слуге Давидове јавити му да је дете умрло, јер говораху: Ево, док дете беше живо, говорасмо му, па нас не хте послушати; а како ћемо му казати: Умрло је дете? Хоће га уцвелити.

19. А Давид видећи где слуге његове шапћу међу собом, досети се да је умрло дете; и рече Давид слугама својим: Је ли умрло дете? А они рекоше: Умрло је.

20. Тада Давид уста са земље, и уми се, и намаза се и преобуче се; и отиде у дом Господњи, и поклони се. Потом опет дође кући својој, и заиска да му донесу да једе; и једе.

21. А слуге његове рекоше му: Шта то радиш? Док беше дете живо, постио си и плакао; а кад умре дете, устао си и једеш.

22. А он рече: Док дете беше живо, постио сам и плакао, јер говорах: ко зна, може се смиловати Господ на ме да дете остане живо.

23. А сад умрло је; што бих постио? Могу ли га повратити? Ја ћу отићи к њему, али он неће се вратити к мени.

24. Потом Давид утеши Витсавеју жену своју, и отиде к њој, и леже с њом. И она роди сина, коме наде име Соломун. И мио беше Господу.

25. И посла Натана пророка, те му наде име Једидија, ради Господа.

26. А Јоав бијући Раву синова Амонових, узе царски град.

27. И посла посланике к Давиду, и рече: Бих Раву, и узех град на води.


28. Него сада скупи остали народ, и стани у логор према граду, и узми га, да га не бих ја узео и моје се име спомињало на њему.

29. И Давид скупивши сав народ отиде на Раву, и удари на њу, и узе је.

30. И узе цару њиховом с главе круну, у којој беше таланат злата, с драгим камењем, и метнуше је на главу Давиду, и однесе из града плен врло велик.

31. А народ који беше у њему изведе и метну их под пиле и под бране гвоздене и под секире гвоздене, и сагна их у пећи где се опеке пеку. И тако учини свим градовима синова Амонових. Потом се врати Давид са свим народом у Јерусалим.

Претходна глава   2. Самуилова   Следећа глава

2. Самуилова

Главе

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24 

Претходна књига (1. Самулова)   Библија   Следећа књига (1. Царевима)

Псалам 54

За крај, у песмама поучан, Давидов. (МТ: Псалам 55)

2. Чуј, Боже, молитву моју,

    и не презри мољења мога.

3. Погледај на ме и услиши ме.

    Ожалостих се размишљањем мојим и смутих се

4. од вике непријатеља, и од тлачења грешника;

    јер навалише на ме безакоње,

    и у гњеву прогањаху ме.

5. Срце се моје смути у мени,

    и страх смртни нападе на ме.

6. Страх и трепет дође на ме,

    и покри ме тама.

7. И рекох: Ко ће ми дати крила као голубу,

    и полетећу и починућу.

8. Гле, удаљих се бежећи,

    и настаних се у пустињи.

9. Чеках Бога, Који ме спасава

    од малодушности и од буре.

10. Потопи (их), Господе, и раздели језике њихове;

      јер видех безакоње и свађу у граду.

11. Дању и ноћу опкољавају га на зидовима његовим,

      и безакоње и мука је посред њега, и неправда;

12. и не оскуде од тргова његових лихварство и превара.

13. Јер ако би непријатељ ругао ми се, претрпео бих;

      и ако би мрзитељ говорио на ме велеречиво, сакрио бих се од њега.

14. Него ти, човече, истодушни,

      господару мој и познаниче мој,

15. који се заједно са мном наслађиваше јелима,

      у дом Божији хођасмо једнодушно.

16. Нека дође смрт на њих,

      и нека сиђу у ад живи;

      јер је лукавство у насељима њиховим усред њих.

17. А ја к Богу завапих,

      и Господ услиша ме.

18. Вечером и јутром и у подне казиваћу,

      и јављаћу, и услишиће глас мој.

19. Избавиће у миру душу моју од оних који ми се приближују,

      јер их много беше против мене.

20. Услишиће Бог и понизиће их,

      Он Који постоји пре векова.

      Јер нема у њих промене, јер се не убојаше Бога;

21. пружише руку своју на узвраћање,

      оскврнише завет Његов.

22. Разделише се од гњева лица Његовог,

      и приближише се срца њихова;

      умекшаше се речи њихове већма од масла,

      а оне су (уствари) стреле.

Донатор цртежа на патреону: Matt Chan

23. Пренеси на Господа бригу своју, и Он ће те прехранити;

      неће дати довека посртања праведнику.

24. А Ти ћеш их, Боже, низвести у јаму пропасти.

      Људи крвници и лукави

     неће саставити ни половину дана својих.

     А ја се, у Тебе уздам, Господе.

Претходни псалам   Псалтир   Следећи псалам

Захарија 10

Донатор цртежа на Патреону: Gene Burke

1. Иштите од Господа дажда у време позног дажда, Господ ће пустити муње, и даће вам изобила дажда и свакоме траве у пољу.

Донатор цртежа на SubscribeStar: Angela and Michael Loveless
Датум: 5. децембар 2024.

2. Јер ликови говоре ништавило и врачи виде лаж и говоре залудне сне, теше таштином; зато отидоше као стадо, и ојадише се, јер не беше пастира.

3. Гнев се мој распали на пастире, и покарах јарце; јер Господ над војскама обиђе стадо своје, дом Јудин, и учини да су му као коњ окићен за бој.

4. Од Њега је угао, од Њега коље, од Њега лук убојити, од Њега излази и сваки настојник.

5. И они ће бити као јунаци, газиће у боју као блато по улицама, и биће се, јер је Господ с њима, и који јашу на коњима осрамотиће се.

6. И укрепићу дом Јудин, и дом ћу Јосифов спасти, и довешћу их натраг, јер ми их је жао, и биће као да их нисам одбацио, јер сам ја Господ Бог њихов и услишићу их.

7. И они од Јефрема биће као јунак, и срце ће им бити цело као од вина, и синови њихови видеће и веселиће се, и срце ће им се радовати о Господу.

8. Зазвиждаћу им и сабраћу их, јер ћу их избавити, и они ће се умножити као што су се били умножили.

9. И расејаћу их међу народе да се у далеким местима опомињу мене, и живећи са синовима својим да се врате.

10. И довешћу их натраг из земље мисирске, и сабраћу их из асирске, и довешћу их у земљу галадску и на Ливан; и неће им бити доста места.

11. И од тескобе ће прећи преко мора, и разбиће вале у мору, и све ће дубине реци пресахнути, и обориће се понос асирски и палица ће се мисирска узети.

12. И укрепићу их Господом, и они ће ходати у име Његово, говори Господ.

Претходна глава   Захарија   Следећа глава

Захарија

Главе

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Претходна књига (Aгеј)   Библија   Следећа књига (Малахија)

Филипљанима 1

1. Павле и Тимотеј, слуге Исуса Христа, свима светима у Исусу Христу који су у Филипима, са епископима и ђаконима:

Донатор цртежа на Патреону: Arthur Hidell

2. Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа.

3. Захваљујем Богу мојему кад год се сјетим вас,

4. Свагда у свакој молитви мојој са радошћу молећи се за све вас,

5. Што ви постадосте заједничари у јеванђељу, од првога дана па до сада;

6. Убијеђен у то, да ће Онај који је отпочео добро дјело у вама довршити га све до дана Исуса Христа.

7. Као што је и право да ја ово за све вас мислим; јер вас имам у срцу, и у оковима мојима, и у одбрани, и потврђивању јеванђеља, све вас који сте заједничари моји у благодати.

8. Јер Бог ми је свједок, колико чезнем за свима вама у љубави Исуса Христа;

9. И за то се молим Богу да љубав ваша све више и више изобилује у познању и сваком расуђивању,

10. Да процијените шта је најбоље, да будете чисти и беспрекорни на дан Христов,

11. Пуни плодова правде кроз Исуса Христа, на славу и хвалу Божију.

12. Хоћу пак да знате, браћо, да је оно што се збило са мном само допринијело напретку јеванђеља,

13. Тако да сав царски суд и сви остали знају да сам у оковима за Христа.

14. И многа браћа у Господу, ободрена оковима мојима, још више су се осмјелили да без страха говоре ријеч Божију.

15. Једни, додуше, из зависти и свађе проповиједају Христа, а други од добре воље;

16. Тако да једни из пркоса објављују Христа с нечистом намјером, мислећи да ће нанијети жалост мојим оковима;

17. А други из љубави, знајући да сам овдје за одбрану јеванђеља.

18. Шта онда? Било како му драго, притворно или истински, Христос се проповиједа; и томе се радујем, а и радоваћу се;

19. Јер знам да ће се ово окренути на моје спасење по вашој молитви и помоћу Духа Исуса Христа,

20. Као што поуздано чекам и надам се да се ни у чему нећу постидјети, него да ће се Христос као свагда и сада свом смјелошћу величати у тијелу мојему, било животом било смрћу.

21. Јер је мени живот Христос и смрт добитак.

22. Али ако је живљење у тијелу плодоносно за моје дјело, онда не знам шта да изаберем.

23. А обузима ме обоје: имам жељу умријети и са Христом бити, што је много боље;

24. Али остати у тијелу потребније је вас ради.

25. И ово поуздано знам, да ћу остати и боравити са свима вама за ваш напредак и радост вјере,

26. Да би се похвала ваша у Христу Исусу умножила преко мене када вам опет дођем.

27. Само живите достојно јеванђеља Христова, да вас када дођем видим, или ако вам не дођем, да чујем за вас да стојите у једноме духу, једнодушно борећи се за вјеру јеванђеља,

28. И ни у чему да се не плашите противника; то је њима знак погибли, а вама спасења, и то од Бога.

29. Јер је вама даровано за Христа, не само да вјерујете у Њега, него и да страдате за Њега,

30. Имајући ону исту борбу какву код мене видјесте и сад чујете о мени.

Претходна глава   Филипљанима   Следећа глава

Јеврејима 10

1. Јер Закон имајући само сјенку будућих добара, а не сами лик ствари, не може никада једним те истим жртвама, које се приносе стално сваке године, усавршити оне који приступају.

2. Иначе, зар оне не би престале да се приносе, пошто они који служе не би се више осјећали грјешним, будући једном за свагда очишћени?

3. Међутим, те жртве сваке године подсјећају на гријехе.

4. Јер није могуће да крв јунаца и јараца спере гријехе.

5. Зато улазећи у свијет говори: Жртву и принос ниси хтио, али си ми тијело припремио.

6. Свеспаљенице и жртве за гријехе нису ти биле угодне;

7. Тада рекох: Ево дођох, као што је у почетку Књиге писано за мене, да учиним вољу твоју, Боже.

8. Говорећи претходно, да жртву и принос и свеспаљенице и жртве за гријехе ниси хтио нити су ти биле угодне, оне које се по закону приносе;

9. Потом рече: Ево идем да учиним вољу твоју, Боже. Укида прво, да постави друго.

10. Том вољом смо освећени приношењем тијела Исуса Христа једном за свагда.

11. И сваки свештеник стоји свакодневно служећи и много пута приносећи исте жртве које никада не могу уништити гријехе;

12. А Он, принијевши једну жртву за гријехе, занавијек сједе с десне стране Бога,

13. Чекајући даље док се не положе непријатељи његови за подножје ногу његових.

14. Јер је Он једним приносом учинио савршенима заувијек оне који се освећују

15. А свједочи нам и Дух Свети; јер пошто је напријед рекао:

16. Ово је Завјет који ћу им завјештати послије оних дана, говори Господ, дајући законе моје у срца њихова, и у мисли њихове написаћу их, каже:

17. И гријехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.

18. А гдје је опроштење гријехова, ту нема више приноса за њих.

19. Имајући дакле, браћо, слободу за улазак у Светињу крвљу Исусовом,

20. Путем новим и живим, који нам је Он отворио завјесом, то јест тијелом својим,

21. И Свештеника великога над домом Божијим,

22. Приступајмо истинитим срцем, у пуној вјери, са срцима очишћеним од зле савјести и тијелом опраним водом чистом,

23. Држимо се чврсто у исповиједању наде без колебања, јер је поуздан Онај који је обећао;

Донатор цртежа на Патреону: Stephen MacLellan
Датум: 4. јун 2025.

24. И старајмо се један о другоме у подстицању на љубав и добра дјела.

25. Немојмо изостајати са скупова наших, као што неки имају обичај, него се узајамно бодримо, и утолико више колико видите да се приближује Дан онај.

26. Јер ако ми гријешимо хотимице и послије примљеног познања истине, ту више нема жртве за гријехе,

27. Него само страшно очекивање суда и јарост огња који ће прогутати противнике.

28. Кад неко преступи Закон Мојсејев, по исказу два или три свједока, има да умре без милости;

29. Замислите колико ће сада тежу казну заслужити онај који гази Сина Божијега, и крв Завјета којом је освећен за несвету држи, и Духа благодати вријеђа?

30. Јер знамо Онога који рече: Моја је освета, ја ћу узвратити, говори Господ. И опет: Господ ће судити народу својему.

31. Страшно је пасти у руке Бога живога.

Донатор цртежа на Патреону: Orion Weib

32. А сећајте се првих дана, у које, тек просветљени, поднесте многе подвиге страдања,

33. Изложени, с једне стране, поругама и невољама, а са друге, поставши састрадалници онима који то исто доживљавају.

34. Јер сте и оковима мојим саосећали, и с радошћу подносили отимање имовине ваше, знајући да ви имате боље и непролазно имање на небесима.

35. Не губите, дакле, поуздање своје, које доноси велику награду.

36. Јер вам је трпљење потребно, да пошто извршите вољу Божију, примите оно што је обећано.

37. Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити.

38. А праведник ће од вјере живјети; ако ли одступи, неће бити по вољи души мојој.

39. Ми, међутим, нисмо од оних који одступају на пропаст, него од оних који вјерују на спасење душе.

Претходна глава   Јеврејима   Следећа глава