Римљанима 9

1. Истину говорим у Христу, не лажем, то ми свједочи савјест моја Духом Светим,

2. Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;

3. Јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју, сроднике моје по тијелу,

4. Који су Израиљци, чије је усиновљење и слава и завјети и закон и богослужење и обећања,

5. Чији су и оци, и од којих је Христос по тијелу, који је над свима Бог благословени у вијекове. Амин.

6. Али не као да је пропала ријеч Божија. Јер нису сви Израиљци који су од Израиља;

7. Нити су сви дјеца који су од сјемена Авраамовог, него: У Исаку ће ти се назвати сјеме.

8. То јест, нису оно дјеца Божија што су по тијелу дјеца, него се дјеца обећања рачунају у сјеме.

9. Јер је ово ријеч обећања: У ово вријеме доћи ћу и у Саре ће бити син.

10. А не само она, него и Ревека која заче од једнога, од Исака оца нашега.

11. Јер док још дјеца не бијаху рођена, ни учинила добра ни зла, да остане онако како је Бог по избору одредио,

12. Не због дјела, него због Онога који призива, рече јој се: Већи ће служити мањему.

13. Као што је написано: Јакова завољех, а Исава омрзох.

14. Шта ћемо, дакле, рећи? Зар има неправде код Бога? Никако!

15. Јер Мојсеју вели: Помиловаћу кога помилујем, и сажалићу се на кога се сажалим.

16. Тако, дакле, није ни до онога који хоће, ни до онога који трчи, него до Бога који милује.

17. Јер Писмо говори Фараону: Баш за то те подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи.

(Зач. 102).

18. Тако, дакле, кога хоће помилује, а кога хоће отврдоглави.

19. Рећи ћеш ми: Зашто онда укорава? Јер ко се супротставио вољи његовој?

20. А ко си ти, о човјече, да се препиреш са Богом? Зар рукотворина говори мајстору своме: зашто си ме тако начинио?

Донатор цртежа на Патреону: Scott Hebert

21. Или зар лончар нема власти над глином, да од исте смесе начини један суд за част, а други за срам?

22. А шта ако Бог, хотећи да покаже гњев свој и да објави моћ своју, поднесе са великим стрпљењем сасуде гњева, који су спремљени за пропаст,

23. Да би објавио богатство славе своје на сасудима милости, које приправи за славу,

24. Нас које и призва, не само од Јудејаца него и од незнабожаца.

25. Као што и говори код Осије: Назваћу народом својим народ који није мој, и немилу милом;

26. И биће да на мјесту гдје им је било речено: Ви нисте мој народ, тамо ће се назвати синови Бога живога.

27. А Исаија виче за Израиљ: Ако буде број синова Израиљевих као пијесак морски, остатак ће се спасти.

28. Јер ће извршити брзо ријеч своју по правди, извршиће Господ брзо ријеч своју на земљи.

29. И као што прорече Исаија: Да нам Господ Саваот није оставио сјеме, постали бисмо као Содом и слични Гомору.

30. Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише праведност постигоше праведност, али праведност од вјере;

31. А Израиљ тражећи закон праведности не постиже закона праведности.

32. Зашто? Зато што не тражаше од вјере, него од Дјела закона. Јер се спотакоше о Камен спотицања

33. Као што је написано: Ево стављам у Сиону Камен спотицања и Стијену саблазни; и сваки који у Њега вјерује неће се постидјети.

Претходна глава   Посланица Римљанима   Следећа глава