недеља, 05. новембар 2017.

2. Коринћанима


1. А ово одлучих у себи да вам опет не дођем у жалости.

2. Јер, ако вас ја жалостим, ко је тај који мене весели, ако не онај кога ја жалостим?

3. И ово вам баш написах, да када дођем не будем ожалошћен од оних од којих би требало да се радујем, уздајући се у све вас, да је радост моја радост свију вас.

4. Јер од многе жалости и с болом срца написах вам са многим сузама, не да се ожалостите него да познате преобилну љубав коју имам према вама.

5. Ако ли је ко ожалостио, није ожалостио мене, него дјелимично - да не претјерам - све вас.

6. Таквоме је довољно ово карање од многих;

7. Тако да је, напротив, боље да опраштате и тјешите, како тај не би био савладан од превелике жалости.

8. Зато вас молим, потврдите љубав према њему.

9. Јер вам зато и писах, да бих познао опробаност вашу, јесте ли у свему послушни.

10. А коме што опростите, опраштам и ја; јер и ја ако сам што коме опростио, опростио сам вас ради пред лицем Исуса Христа,

11. Да нас обманом не савлада сатана, јер нам његове намјере нису непознате.

12. А кад дођох у Троаду ради јеванђеља Христовог, и пошто ми се отворише врата у Господу,

13. Не имадох мира у духу својему не нашавши Тита брата својега, него опростивши се с њима, изиђох у Македонију.

14. А хвала Богу који нам свагда даје побједу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања својега на свакоме мјесту;

15. | Јер смо ми Христов миомир Богу међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају:

16. Једнима мирис смрти за смрт, а другима мирис живота за живот. А за ово ко је способан?

17. Јер ми нисмо као они многи који тргују ријечју Божијом, него из искрености, као од Бога, пред Богом, у Христу говоримо.

Претходна глава   2. Коринћанима   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Нема коментара:

Постави коментар