петак, 10. март 2017.

Јован 11:38-44



А Исус се опет потресе у себи, и дође на гроб. А то бeше пећина, и камен лежаше на њој.
Исус рече: Склоните камен!
 Рече му Марта, сестра умрлога: Господе, већ заудара; јер је четири дана у гробу.
Рече јој Исус: Не рекох ли ти да ако верујеш, видећеш славу Божију?
Тада склонише камен где лежаше мртвац. А Исус подиже очи горе, и рече: Оче, благодарим ти што си ме услишио! А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овдје стоји, да верују да си ме ти послао.
И ово рекавши, викну громким гласом: Лазаре, изaђи напоље!
И изaђе умрли увијен по рукама и ногама погребним повојима, и лице му убрусом повезано.
Исус им рече: Раздрешите га и пустите нека иде.

Претходни стих   Јован 11   Следећи стих

Oвај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Николе Ђаковца

Нема коментара:

Постави коментар