1. Царевима 14

1. У то време разболе се Авија, син Јеровоамов.




2. И Јеровоам рече жени својој: Устани и преобуци се да те не познаду да си жена Јеровоамова; па иди у Силом. Ето, онде је Ахија пророк, који ми је казао да ћу бити цар над овим народом.

1 Цар. 11:31

3. И понеси десет хлебова и колача и жбан меда, па отиди к њему; он ће ти казати шта ће бити од детета.

1 Сам. 9:7

4. И учини тако жена Јеровоамова, и уставши отиде у Силом и уђе у кућу Ахијину. Ахија, пак, не могаше видети, јер му очи беху потамнеле од старости.

1 Цар. 11:29

5. Али Господ рече Ахији: Ето иде жена Јеровоамова да те пита за сина свог, јер је болестан; ти јој кажи то и то; а кад она дође учиниће се да је друга.

Приче 21:30

6. И Ахија чувши шуштање ногу њених кад уђе на врата, рече: Ходи, жено Јеровоамова; што се чиниш да си друга? Ја сам послан к теби да ти зло кажем.




7. Иди, реци Јеровоаму: Овако вели Господ Бог Израиљев: Што сам те подигао између народа и поставио те вођом народу свом Израиљу,

2 Сам. 12:7, 1 Цар. 16:2

8. И отрвши царство од дома Давидовог дадох теби, а ти не би као слуга мој Давид, који је држао заповести моје и ходио за мном свим срцем својим чинећи само што је право преда мном;

1 Цар. 11:31, 1 Цар. 15:5

9. Него си радио горе од свих који бише пре тебе, и отишао си и начинио себи друге богове и ликове ливене да би ме дражио, па си ме бацио на леђа своја;

2 Дн. 11:15, Нем. 9:26, Псал. 50:17, Језек. 23:35

10. Зато, ево, ја ћу пустити зло на дом Јеровоамов, и истребићу Јеровоаму и оно што мокри уза зид, и ухваћеног и остављеног у Израиљу, и дом ћу Јеровоамов омести као што се мете да га не остане ништа.

5 Мој. 32:36, 1 Цар. 15:29, 1 Цар. 16:3, 1 Цар. 21:21, 2 Цар. 9:8

11. Ко Јеровоамов погине у граду, изјешће га пси, а ко погине у пољу, изјешће га птице небеске; јер Господ рече.

1 Цар. 21:24

12. А ти устани, иди кући својој; и кад ступиш ногама својим у град, одмах ће умрети дете.




13. И сав ће Израиљ плакати за њим, и погрепшће га; јер ће он сам од дома Јеровоамовог доћи у гроб, јер се на њему самом у дому Јеровоамовом нађе нешто добра пред Господом Богом Израиљевим.

2 Дн. 12:12, Филим. 1:6, 2 Пет. 2:8

14. А Господ ће подигнути себи цара над Израиљем, који ће истребити дом Јеровоамов у онај дан; да, шта? Сад већ.

1 Цар. 15:27

15. И удариће Господ Израиља да ће се заљуљати као што се љуља трска у води, и ишчупаће Израиља из ове добре земље, који је дао оцима њиховим, и разасуће их далеко преко реке зато што начинише себи лугове гневећи Господа.

2 Мој. 34:14, 5 Мој. 12:3, 5 Мој. 29:28, Ис.Н. 23:15, 2 Цар. 15:29, Псал. 52:5, Амос 2:9, Соф. 2:4, Мат. 15:13

16. И напустиће Израиља за грехе Јеровоамове, којима је грешио и на грех навео Израиља.

1 Цар. 12:30, 1 Цар. 13:4, 1 Цар. 16:2, Мих. 6:16, Мат. 18:7

17. Тада уста жена Јеровоамова и отиде и дође у Терсу; и кад ступи на праг кућни умре дете.

1 Цар. 16:6, Пес. 6:3

18. И погребоше га и сав Израиљ плака за њим по речи Господњој, коју рече преко слуге свог Ахије пророка.




19. А остала дела Јеровоамова, како је војевао и како је царовао, ено записана су у дневнику царева Израиљевих.

2 Дн. 13:2

20. А царова Јеровоам двадесет и две године; и почину код отаца својих, а Надав, син његов зацари се на његово место.




21. А Ровоам, син Соломунов, цароваше над Јудом; беше Ровоаму четрдесет и једна година кад поче царовати, и царова седамнаест у Јерусалиму граду, који изабра Господ између свих племена Израиљевих да онде намести име своје. Матери његовој беше име Нама Амонка.

1 Цар. 11:36, 1 Цар. 14:31, 1 Цар. 15:12, Јов 32:9, Проп. 4:13

22. И Јуда чињаше што је зло пред Господом; и гресима својим којим грешаху дражише Га већма него оци њихови свим што чинише.

2 Дн. 12:1, Псал. 78:58, Иса. 62:2, Иса. 62:5, 1 Кор. 10:22

Покровитељ цртежа на Патреону: Тамара Повел
Датум: 27. јул 2025.

23. Јер и они начинише себи висине и ступове и лугове на сваком високом хуму и под сваким зеленим дрветом.

5 Мој. 12:2, 2 Цар. 17:9, Иса. 57:5, Језек. 20:28

24. А беше и аџувана у земљи, и чињаху све гадове народа које беше истерао Господ испред синова Израиљевих.

1 Мој. 19:5, 5 Мој. 23:17, 1 Цар. 15:12, 2 Цар. 23:7

25. А пете године царовања Ровоамовог дође Сисак, цар мисирски, на Јерусалим.

1 Цар. 11:40, 2 Дн. 12:2, 2 Дн. 12:9

26. И узе благо из дома Господњег и благо из дома царевог, све то узе; и узе све штитове златне које је начинио Соломун.

1 Цар. 7:51, 1 Цар. 10:17, 1 Цар. 15:18, 2 Дн. 9:15, 2 Дн. 12:9, Приче 23:5

27. И на њихово место начини цар Ровоам штитове од бронзе, и предаде их старешинама над стражарима, који чуваху врата дома царевог.




28. И кад цар иђаше у дом Господњи, ношаху их стражари, а после их опет остављаху у ризницу своју.




29. А остала дела Ровоамова, и све што је чинио, није ли записано у дневнику царева Јудиних?




30. А беше рат између Ровоама и Јеровоама једнако.

1 Цар. 12:24, 1 Цар. 15:6

31. И почину Ровоам код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давидовом, А име матери његовој беше Нама Амонка. А на место његово зацари се Авијам, син његов.

Претходна глава   1. Царевима   Следећа глава

Излазак 32

1. А народ видевши где Мојсије за дуго не силази с горе, скупи се народ пред Арона, и рекоше му: Хајде, начини нам богове, који ће ићи пред нама, јер том Мојсију који нас изведе из земље мисирске не знамо шта би.

2 Мој. 24:18, 5 Мој. 9:9, Иса. 41:6, Дела 7:40

2. А Арон им рече: Поскидајте златне обоце што су у ушима жена ваших, синова ваших и кћери ваших, и донесите ми.

Суд. 8:24

3. И поскида сав народ златне обоце што им беху у ушима, и донесоше Арону.




4. А он узевши из руку њихових, сали у калуп, и начини теле саливено.

Покровитељ цртежа на Патреону: О. Димитрије Козби
Датум: 17. јул 2025.

И рекоше: Ово су богови твоји, Израиљу, који те изведоше из земље мисирске.

5. А кад то виде Арон, начини олтар пред њим; и повика Арон, и рече: Сутра је празник Господњи.

3 Мој. 23:2, 2 Цар. 10:20

6. И сутрадан уставши рано принесоше жртве паљенице и жртве захвалне; и поседа народ, те једоше и пише, а после усташе да играју.

1 Кор. 10:7

7. А Господ рече Мојсију: Иди, сиђи, јер се поквари твој народ, који си извео из земље мисирске.

1 Мој. 6:11, 5 Мој. 4:16, 5 Мој. 9:12, 5 Мој. 32:5, Суд. 2:19, Ос. 9:9

8. Брзо зађоше с пута, који сам им заповедио; начинише себи теле ливено, и поклонише му се, и принесоше му жртву, и рекоше: Ово су богови твоји, Израиљу, који те изведоше из земље мисирске.

2 Мој. 20:3, 2 Мој. 20:23, 5 Мој. 9:16, 1 Цар. 12:28

9. Још рече Господ Мојсију: Погледах народ овај, и ето је народ тврдог врата.

2 Мој. 33:3, 2 Мој. 33:5, 2 Мој. 34:9, 5 Мој. 9:6, 5 Мој. 9:13, 5 Мој. 31:27, 2 Дн. 30:8, Иса. 48:4, Дела 7:51

10. И сада пусти ме, да се распали гнев мој на њих и да их истребим; али од тебе ћу учинити народ велик.

2 Мој. 33:3, 4 Мој. 14:12, 5 Мој. 9:14, Псал. 106:23, Јер. 7:16, Јер. 11:14, Јер. 14:11

11. А Мојсије се замоли Господу Богу свом, и рече: Зашто се, Господе, распаљује гнев Твој на народ Твој, који си извео из земље мисирске силом великом и руком крепком?

5 Мој. 9:18, 5 Мој. 9:26, Псал. 74:1, Псал. 106:23, Плач 2:20

12. Зашто да говоре Мисирци и кажу: На зло их изведе, да их побије по планинама и да их истреби са земље? Поврати се од гнева свог, и пожали народ свој ода зла.

4 Мој. 14:13, Ис.Н. 7:9, Језек. 20:9

13. Опомени се Аврама, Исака и Израиља, слуга својих, којима си се собом заклео и обрекао им: Умножићу семе ваше као звезде на небу, и земљу ову, за коју говорих, сву ћу дати семену вашем да је њихова довека.

1 Мој. 12:7, 1 Мој. 13:15, 1 Мој. 15:7, 1 Мој. 15:18, 1 Мој. 22:16, 1 Мој. 26:4, 1 Мој. 28:13, 1 Мој. 35:12, Јевр. 6:13

14. И ражали се Господу учинити зло народу свом, које рече.

4 Мој. 23:19, 5 Мој. 32:36, 2 Сам. 24:16, 1 Дн. 21:15, Јер. 18:8, Јер. 26:19, Ос. 11:8, Јоило 2:13, Јона 3:10

15. Тада се врати Мојсије, и сиђе с горе са две плоче сведочанства у рукама својим; и плоче беху писане с обе стране, отуд и одовуд писане.

5 Мој. 9:15

16. И беху плоче дело Божје, и писмо беше писмо Божје, урезано на плочама.

2 Мој. 31:18

17. А Исус чувши вику у народу, кад викаху, рече Мојсију; вика убојна у логору.




18. А он рече: Није то вика како вичу који су јачи, нити је вика како вичу који су слабији, него чујем вику оних који певају.




19. И кад дође близу логора, угледа теле и игре, те се разгневи Мојсије, и баци из руку својих плоче, и разби их под гором.




20. Па узе теле које беху начинили и спали га огњем, и сатре га у прах, и просу га по води, и запоји синове Израиљеве.




21. И рече Мојсије Арону: Шта ти је учинио овај народ, те га ували у толики грех?

1 Мој. 20:9

22. А Арон му рече: Немој се гневити, господару; ти знаш овај народ да је брз на зло.

2 Мој. 15:24

23. Јер рекоше ми: Начини нам богове, који ће ићи пред нама, јер том Мојсију који нас изведе из земље мисирске не знамо шта би.




24. А ја им рекох: Ко има злата, нека га скида са себе. И дадоше ми, а ја га бацих у ватру, и изађе то теле.




25. А Мојсије видећи народ го, јер га оголи Арон на срамоту пред противницима његовим,

2 Мој. 33:4, 2 Дн. 28:19

26. Стаде Мојсије на врата од логора, и рече: К мени ко је Господњи. И скупише се пред њега сви синови Левијеви.

2 Дн. 23:8, Псал. 94:16

27. И рече им: Овако каже Господ Бог Израиљев: Припашите сваки свој мач уз бедро своје, па прођите тамо и амо по логору од врата до врата, и побијте сваки брата свог и пријатеља свог и ближњег свог.

4 Мој. 25:5, 5 Мој. 33:9

28. И учинише синови Левијеви по заповести Мојсијевој, и погибе народа у онај дан до три хиљаде људи.




29. Јер Мојсије рече: Посветите данас руке своје Господу, свак на сину свом и на брату свом, да би вам дао данас благослов.




30. А сутрадан рече Мојсије народу: Ви љуто сагрешисте; зато сада идем горе ка Господу, еда бих га умолио да вам опрости грех.

1 Сам. 12:20, 2 Сам. 16:12, Амос 5:15

31. И врати се Мојсије ка Господу, и рече: Молим Ти се; народ овај љуто сагреши начинивши себи богове од злата.




32. Али опрости им грех: Ако ли нећеш, избриши ме из књиге своје, коју си написао.

5 Мој. 9:14, Псал. 56:8, Псал. 69:28, Псал. 139:16, Дан. 12:1, Рим. 9:3, Филиб. 4:3, Откр. 3:5, Откр. 20:12, Откр. 20:15, Откр. 22:19

33. А Господ рече Мојсију: Ко ми је згрешио, оног ћу избрисати из књиге своје.

3 Мој. 23:30, Језек. 18:4

34. А сада иди, води тај народ куда сам ти казао. Ево, мој ће анђео ићи пред тобом, а кад их походим, походићу на њима грех њихов.

4 Мој. 20:16, Амос 3:14, Рим. 2:5

35. И Господ би народ зато што начинише теле, које сали Арон.

Претходна глава   Књига Изласка   Следећа глава

2. Јованова 1

Покровитељ цртежа на Патреону: Џ. O.
Датум: 4. јул 2025.

1. Од старешине изабраној госпођи и деци њеној коју ја љубим ва истину,

и не само ја него сви који познаше истину,

Јован 8:32, 2 Сол. 2:13, 1 Тим. 2:4, Јевр. 10:26, 1 Пет. 5:1, 1 Јов. 3:18

2. За истину која у нама стоји и биће с нама довека:

3. Да буде с вама благодат, милост, мир од Бога Оца и од Господа Исуса Христа, Сина Очевог, у истини и у љубави.

4. Обрадовах се врло што нађох неке од твоје деце који ходе у истини, као што примисмо заповест од Оца.

3 Јов. 1:3

5. И сад молим те, госпођо, не као да ти нову заповест пишем, него коју имамо испочетка, да имамо љубав међу собом.

Јован 15:12, 1 Јов. 2:7

6. И ова је љубав да живимо по заповестима Његовим. Ова је заповест, као што чусте испочетка, да у њој живите.

Рим. 13:8, 1 Јов. 1:3, 1 Јов. 2:24, 1 Јов. 5:3

7. Јер многе варалице изиђоше на свет који не признају Исуса Христа да је дошао у телу; ово је варалица и антихрист.

Откр. 18:23

8. Чувајте се да не изгубимо шта смо зарадили, него да примимо плату потпуно.

Откр. 22:12

9. Који год преступа и не стоји у науци Христовој онај нема Бога; а који стоји у науци Христовој онај има и Оца и Сина.

10. Ако ко долази к вама и ове науке не доноси, не примајте га у кућу, и не поздрављајте се с њим;

Рим. 16:17, 1 Кор. 5:11, 2 Тим. 3:5

11. Јер ко се поздрави с њим, прима део у његовим злим делима.

12. Много бих вам имао писати, али не хтедох хартијом и мастилом; јер се надам да ћу доћи к вама и из уста говорити, да радост ваша буде испуњена.

3 Јов. 1:13

13. Поздрављају те деца твоје сестре изабране. Амин.

Претходна глава   2. Joванова   Следећа глава

2. Joванова

Главе

1

Претходна књига (1. Јованова)   Библија   Следећа књига (3. Јованова)