Исаија 42

1. Ево слуге мог, кога подупирем, изабраника мог, који је мио души мојој; метнућу Дух свој на Њега, суд народима јављаће.

Иса. 11:2, Иса. 49:3, Иса. 49:6, Иса. 52:13, Мат. 3:17, Мат. 12:18, Јован 3:35, Ефес. 1:6, Филиб. 2:7, Кол. 1:12

2. Неће викати ни подизати, нити ће се чути глас Његов по улицама.

3. Трску стучену неће преломити, и свештило које се пуши неће угасити; јављаће суд по истини.

Псал. 94:15, Иса. 9:7

4. Неће Му досадити, нити ће се уморити, докле не постави суд на земљи, и острва ће чекати науку Његову.

1 Мој. 49:10, Иса. 11:11, Иса. 24:15, Иса. 49:1, Јевр. 12:2

5. Овако говори Бог Господ, који је створио небеса и разапео их, који је распростро земљу и шта она рађа, који даје дисање народу што је на њој и дух онима што ходе по њој:

Иса. 44:24, Зах. 12:1, Дела 17:25

6. Ја Господ дозвах Те у правди, и држаћу Те за руку, и чуваћу Те, и учинићу Те да будеш завет народу, видело народима;

Иса. 41:13, Иса. 49:8, Лука 2:32, Дела 13:47

7. Да отвориш очи слепима, да изведеш сужње из затвора и из тамнице који седе у тами.

Иса. 9:2, Мат. 4:16, Лука 4:18, 2 Тим. 2:26, Јевр. 2:14

8. Ја сам Господ, то је име моје, и славу своју нећу дати другом ни хвалу своју ликовима резаним.

2 Мој. 3:14, Иса. 48:11

9. Ево, пређашње дође, и ја јављам ново, пре него настане казујем вам.

Покровитељ цртежа на Патреону: Т. А.
Датум: 22. септембар 2025.

10. Певајте Господу песму нову, хвалу Његову од краја земље,

који се плавите по мору и све што је у њему, острва и који живите на њима.

Псал. 33:3, Псал. 40:3, Псал. 107:23

11. Пустиња и градови њени, села где станује Кидар, нека подигну глас, нека певају који живе по стенама, нека кликују саврх гора.

12. Нека дају славу Господу, и хвалу Његову нека јављају по острвима.

13. Господ ће изаћи као јунак, подигнуће ревност своју као војник, викаће и кликовати, надвладаће непријатеље своје.

Псал. 78:65, Јер. 25:30, Ос. 11:10, Амос 1:2

14. Ћутах дуго, чињах се глув, устезах се; али ћу сада викати као жена кад се порађа, и све ћу потрти и истребити.

Псал. 50:21

15. Опустећу горе и брегове, и сваку траву на њима осушићу, и од река ћу начинити острва, и језера ћу исушити.

16. И водићу слепе путем који нису знали; водићу их стазама које нису знали; обратићу пред њима мрак у светлост и шта је неравно у равно. То ћу им учинити, и нећу их оставити.

17. Тада ће се вратити натраг и посрамити се који се уздају у лик резани, који говоре ликовима ливеним: Ви сте наши богови.

Јер. 46:5

18. Чујте, глуви; прогледајте, слепи, да видите.

19. Ко је слеп осим слуге мог? И ко је глув као посланик мој кога шаљем? Ко је слеп као Савршени? Ко је слеп као слуга Господњи?

Иса. 43:8, Језек. 12:2, Јован 9:39

20. Гледаш много, али не видиш; отворене су ти уши, али не чујеш.

5 Мој. 4:3, Иса. 1:3, Рим. 2:21

21. Господу беше мио ради правде Његове, учини закон великим и славним.

Псал. 138:2

22. А народ је оплењен и потлачен, сви су колики повезани у пећинама и сакривени у тамницама; посташе плен, а нема никога да би избавио; посташе грабеж, а нема никога да би рекао: Врати.

Иса. 24:22

23. Ко између вас чује ово и пази и слуша за после?

24. Ко је дао Јакова да се потлачи и Израиља отимачима? Није ли Господ, коме згрешисмо? Јер не хтеше ходити путевима Његовим нити слушаше закон Његов.

25. Зато изли на њих жестоку јарост своју и силан рат, и запали га унаоколо, али он не разуме; запали га, али он не мари.

Претходна глава   Исаија   Следећа глава

Ефесцима 4

1. Молим вас дакле ја сужањ у Господу, да се владате као што приликује вашем звању у које сте позвани,

Кол. 1:10

2. Са сваком понизношћу и кротошћу, с трпљењем, трпећи један другог у љубави,

Гал. 5:22

3. Старајући се држати јединство Духа у свези мира;

Јован 13:34

4. Једно тело, један дух, као што сте и позвани у једној нади звања свог.

Рим. 12:5, 1 Кор. 12:4

5. Један Господ, једна вера, једно крштење,

1 Кор. 1:13, 1 Кор. 8:6, Јевр. 6:6

6. Један Бог и Отац свих, који је над свима, и кроза све, и у свима нама.

Псал. 83:18, Мал. 2:10, Рим. 11:36

7. А свакоме се од нас даде благодат по мери дара Христовог.

Рим. 12:3

8. Зато говори: Изишавши на висину запленио си плен, и даде даре људима.

Псал. 68:18, Кол. 2:15

9. А шта изиђе, шта је, осим да и сиђе у најдоња места земље?

Јован 3:13

10. Који сиђе то је Онај који и изиђе више свих небеса да испуни све.

Дела 1:9, Јевр. 4:14, Јевр. 7:26, Јевр. 8:1

11. И Он је дао једне апостоле, а једне пророке, а једне јеванђелисте, а једне пастире и учитеље,

Ефес. 2:20

12. Да се свети приправе за дело службе, на сазидање тела Христовог;

Рим. 14:19, 1 Кор. 12:7, Ефес. 1:23

13. Докле достигнемо сви у јединство вере и познање Сина Божијег, у човека савршеног, у меру раста висине Христове;

Кол. 2:2

14. Да не будемо више мала деца, коју љуља и заноси сваки ветар науке, у лажи човечијој, путем преваре;

Мат. 11:7

15. Него владајући се по истини у љубави да у свему узрастемо у Ономе који је глава, Христос.

16. Из ког је све тело састављено и склопљено сваким зглавком, да једно другом помаже добро по мери сваког уда, и чини да расте тело на поправљање самог себе у љубави.

Кол. 2:19

17. Ово дакле говорим и сведочим у Господу да више не ходите као што ходе и остали незнабошци у празности ума свог,

18. Који имају смисао тамом покривен, и удаљени су од живота Божијег за незнање које је у њима, за окамењење срца својих;

Иса. 25:7, Дела 26:18, Гал. 4:8, Ефес. 2:12, 1 Сол. 4:5

19. Који оставивши поштење предадоше се бесрамности, на чињење сваке нечистоте и лакомства.

Рим. 1:24

20. Али ви тако не познасте Христа;

21. Јер Га чусте и у Њему се научисте, као што је истина у Исусу,

22. Да одбаците, по првом живљењу, старог човека, који се распада у жељама преварљивим;

23. И да се обновите духом ума свог,

Рим. 8:6, 1 Пет. 1:22

24. И обучете у новог човека, који је саздан по Богу у правди и у светињи истине.

Гал. 3:27

25. Зато одбаците лаж, и говорите истину сваки са својим ближњим; јер смо уди један другом.

26. Гневите се и не грешите;

Покровитељ цртежа на Јутубу: Бен
Датум: 12. септембар 2025.

сунце да не зађе у гневу вашем.

27. Нити дајте места ђаволу.

Дела 5:3, Ефес. 6:11, Ефес. 6:16, Јаков 4:7

28. Који је крао више да не краде, него још да се труди, чинећи добро рукама својим да има шта давати потребноме.

29. Никаква рђава реч да не излази из уста ваших, него само шта је добро за напредовање вере, да да благодат онима који слушају.

30. И не ожалошћавајте Светог Духа Божијег, којим сте запечаћени за дан избављења.

Псал. 78:40, Иса. 63:10, Рим. 8:23

31. Свака горчина, и гнев, и љутина, и вика, и хула, да се узме од вас, са сваком пакошћу.

32. А будите један другом благи, милостиви, праштајући један другом, као што је и Бог у Христу опростио вама.

Претходна глава   Ефесцима   Следећа глава

Постање 31

1. А Јаков чу где синови Лаванови говоре: Јаков узе све што беше нашег оца, и од оног што беше нашег оца стече све ово благо.

1 Мој. 31:6, 1 Мој. 31:43, Јов 5:2, Јов 31:31, Псал. 57:4, Приче 14:30, Проп. 4:4, Мат. 24:45, Рим. 13:13, Титу 2:10, Титу 3:3, Јаков 3:8

2. И виде Јаков где лице Лаваново није према њему као пре.

1 Мој. 4:5, 5 Мој. 28:45

3. И Господ рече Јакову: Врати се у земљу отаца својих и у род свој, и ја ћу бити с тобом.

1 Мој. 28:15, 1 Мој. 32:9

4. И пославши Јаков дозва Рахиљу и Лију у поље к стаду свом.

5. И рече им: Видим где лице оца вашег није према мени као пре; али је Бог оца мог био са мном.

1 Мој. 21:22, 1 Мој. 31:2, Иса. 41:10, Јевр. 13:5

6. И ви знате да сам служио оцу вашем како сам год могао;

1 Мој. 30:29

7. А отац ме је ваш варао и мењао ми плату десет пута; али му Бог не даде да ме оштети;

1 Мој. 15:1, 1 Мој. 20:6, 1 Мој. 31:41, 4 Мој. 14:22, Нем. 4:12, Јов 19:3, Јов 22:25, Псал. 5:11, Псал. 7:10, Псал. 20:1, Псал. 62:2, Псал. 84:11, Псал. 105:14, Псал. 115:9, Приче 30:5, Зах. 8:23

8. Кад он рече: Шта буде шарено нека ти је плата, онда се младило све шарено; а кад рече: С белегом шта буде нека ти је плата, онда се младило све с белегом.

1 Мој. 31:1, 1 Мој. 31:16

9. Тако Бог узе стоку оцу вашем и даде је мени;

1 Мој. 1:16, 1 Мој. 30:36

10. Јер кад се упаљиваше стока, подигох очи своје и видех у сну, а то овнови и јарци што скачу на овце и козе беху шарени, с белегама прутастим и коластим.

11. А анђео Господњи рече ми у сну: Јакове! А ја одговорих: Ево ме.

1 Мој. 48:16

12. А он рече: Подигни сад очи своје и гледај, овнови и јарци што скачу на овце и козе, шарени су, с белегама прутастим и коластим; јер видех све што ти чини Лаван.

2 Мој. 3:7, 5 Мој. 24:15, Псал. 12:5, Ефес. 6:9

13. Ја сам Бог од Ветиља, где си прелио камен и учинио ми завет; устани сада и иди из ове земље, и врати се на постојбину своју.

1 Мој. 28:18, 1 Мој. 31:3, 1 Мој. 32:9

14. Тада одговори Рахиља и Лија, и рекоше му: Еда ли још имамо какав део и наследство у дому оца свог?

1 Мој. 2:24

15. Није ли нас држао као туђинке кад нас је продао? Па је још и наше новце једнако јео.

1 Мој. 29:15

16. Јер све ово благо што узе Господ оцу нашем, наше је и наше деце. Зато чини све што ти је Господ казао.

17. И подиже се Јаков, и метну децу своју и жене своје на камиле;

18. И одведе сву стоку своју и све благо што беше стекао, стоку коју беше стекао у Падан-Араму, и пође к Исаку оцу свом у земљу хананску.

19. А Лаван беше отишао да стриже овце своје;

Покровитељ цртежа на Патреону: Ајванхо
Датум: 8. септембар 2025.

и Рахиља украде идоле оцу свом.

20. И Јаков отиде крадом од Лавана Сирина не јавивши му да хоће да иде.

21. И побеже са свим благом својим, и подиже се те пређе преко воде, и упути се ка гори Галаду.

1 Мој. 46:28, 2 Цар. 12:17, Лука 9:51

22. А трећи дан јавише Лавану да је побегао Јаков.

23. И узе са собом браћу своју, и пође за њим у потеру, и за седам дана стиже га на гори Галаду.

1 Мој. 13:8

24. Али Бог дође Лавану Сирину ноћу у сну, и рече му: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.

1 Мој. 20:3, Јов 33:15, Мат. 1:20, Мат. 24:50

25. И стиже Лаван Јакова; а Јаков беше разапео шатор свој на гори, па и Лаван такође разапе свој с браћом својом на гори Галаду.

26. И Лаван рече Јакову: Шта учини те крадом побеже од мене и одведе кћери моје као на мач отете?

1 Сам. 30:2

27. Зашто тајно побеже и крадом отиде од мене? Нити ми рече да те испратим с весељем и с песмама, с бубњевима и гуслама?

28. Нити ми даде да изљубим синове своје и кћери своје? Лудо си радио.

Рута 1:9, 1 Сам. 13:13, 1 Цар. 19:20, Дела 20:37

29. Могао бих вам досадити; али Бог оца вашег ноћас ми рече говорећи: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.

1 Мој. 28:13, 1 Мој. 31:24, Псал. 5:11, Псал. 84:11, Псал. 115:9

30. Иди дакле кад си се тако ужелео куће оца свог; али зашто украде богове моје?

1 Мој. 31:19, Ис.Н. 24:2, Суд. 18:24, Псал. 115:4, Псал. 115:9, Иса. 44:10, Иса. 44:18, Јер. 10:3, Дела 19:26

31. А Јаков одговори и рече: Бојах се и мишљах хоћеш силом отети кћери своје од мене.

32. А богове своје у кога нађеш, онај нека не живи више; пред нашом браћом тражи шта је твоје у мене, па узми. Јер Јаков није знао да их је украла Рахиља.

1 Мој. 44:9

33. И уђе Лаван у шатор Јаковљев и у шатор Лијин и у шатор двеју робиња, и не нађе их; и изашав из шатора Лијина уђе у шатор Рахиљин.

34. А Рахиља узе идоле и сакри их под самар камиле своје и седе озго; и Лаван пипаше по целом шатору, и не нађе.

35. А она рече оцу свом: Немој се срдити, господару, што ти не могу устати, јер ми је шта у жена бива. Траживши дакле не нађе идоле своје.

1 Мој. 31:19, 2 Мој. 20:12, 3 Мој. 19:32, Ефес. 6:1

36. И Јаков се расрди, и стаде корити Лавана, и говорећи рече му: Шта сам учинио, шта сам скривио, те си ме тако жестоко терао?

Ефес. 4:26

37. Пипао си сав пртљаг мој, па шта си нашао из своје куће? Дај овамо пред моју и своју браћу, нека расуде између нас двојице.

1 Сам. 12:3

38. Ево двадесет година бих код тебе: овце твоје и козе твоје не јаловише се, а овнова из стада твог не једох.

39. Шта би зверје заклало нисам ти доносио, сам сам подмиривао; од мене си искао што би ми било украдено дању или ноћу.

2 Мој. 22:10, 2 Мој. 22:12

40. Дању ме убијаше врућина а ноћу мраз; и сан ми не падаше на очи.

41. Тако ми је био двадесет година у твојој кући; служио сам ти четрнаест година за две кћери твоје и шест година за стоку твоју, и плату си ми мењао десет пута.

1 Мој. 27:44, 1 Мој. 29:27, 1 Мој. 31:7

42. Да није Бог оца мог, Бог Аврамов, и страх Исаков био са мном, би ме зацело отпустио празна. Али је Бог видео невољу моју и труд руку мојих, па те укори ноћас.

1 Мој. 29:32, 1 Мој. 31:53, 2 Мој. 3:7, 1 Дн. 12:17, Псал. 124:1, Иса. 8:13, Дан. 2:23

43. А Лаван одговори Јакову и рече: Ове су кћери моје кћери, и ови су синови моји синови, и ова стока моја стока, и шта год видиш све је моје; па шта бих учинио данас кћерима својим или синовима њиховим које родише?

44. Него хајде да ухватимо веру, ја и ти, да буде сведочанство између мене и тебе.

1 Мој. 28:13, Ис.Н. 24:27

45. И Јаков узе камен и утврди га за спомен.

1 Мој. 28:18

46. И рече Јаков браћи својој; накупите камења. И накупише камења и сложише на гомилу, и једоше на гомили.

47. И Лаван га назва Јегар-Сахадут, а Јаков га назва Галед.

48. И рече Лаван: Ова гомила нека буде сведок између мене и тебе данас. Зато се прозва Галед.

Ис.Н. 22:27, Ис.Н. 24:27

49. А прозва се и Миспа, јер рече Лаван: Нека Господ гледа између мене и тебе, кад не узможемо видети један другог.

Ис.Н. 11:3, Суд. 11:29, 1 Сам. 7:5, 1 Сам. 20:23, 1 Сам. 20:42

50. Ако уцвелиш кћери моје и ако узмеш жене преко мојих кћери, неће човек бити између нас него гле Бог сведок између мене и тебе.

51. И још рече Лаван Јакову: Гледај ову гомилу и гледај овај споменик, који подигох између себе и тебе.

52. Сведок је ова гомила и сведок је овај споменик, да ни ја нећу прећи преко ове гомиле к теби ни ти к мени да нећеш прећи преко ове гомиле и споменика овог на зло.

53. Бог Аврамов и богови Нахорови, богови оца њиховог, нека суде међу нама. А Јаков се закле страхом оца свог Исака.

1 Мој. 16:5, 1 Мој. 21:23, Ис.Н. 24:2

54. И Јаков принесе жртву на гори, и сазва браћу своју на вечеру; и једоше па ноћише на гори.

Језек. 44:3

55. А ујутру рано уста Лаван, и изљуби своју унучад и кћери своје, и благослови их, па отиде, и врати се у своје место.

Претходна глава   Књига Постања   Следећа глава

Постање 24

1. А Аврам беше стар и временит, и Господ беше благословио Аврама у свему;

1 Мој. 13:2, 1 Мој. 18:11, Гал. 3:9

2. И рече Аврам слузи свом најстаријем у кући својој, који беше над свим добром његовим: Метни руку своју под стегно моје,

1 Мој. 15:2, 1 Мој. 24:10, 1 Мој. 39:4, 1 Мој. 47:29, Плач 5:6

3. Да те закунем Господом Богом небеским и Богом земаљским да нећеш довести жене сину мом између кћери ових Хананеја, међу којима живим;

2 Мој. 34:16, 5 Мој. 7:13, 2 Кор. 6:14

4. Него да ћеш отићи у земљу моју и у род мој и довести жену сину мом Исаку.

1 Мој. 28:2

5. А слуга му рече: и ако девојка не хтедбуде поћи са мном у ову земљу; хоћу ли одвести сина твог у земљу из које си се иселио?

6. А Аврам му рече: Пази да не одведеш сина мог онамо.

2 Пет. 2:20

7. Господ Бог небески, који ме је узео из дома оца мог и из земље рода мог, и који ми је рекао и заклео ми се говорећи: Семену ћу твом дати земљу ову, Он ће послати анђела свог пред тобом да доведеш жену сину мом оданде.

1 Мој. 12:1, 1 Мој. 12:7, 1 Мој. 13:15, 2 Мој. 23:20, 2 Мој. 32:13, Псал. 34:7, Иса. 63:9

8. Ако ли девојка не хтедбуде поћи с тобом, онда да ти је проста заклетва моја; само сина мог немој одвести онамо.

Ис.Н. 2:17

9. И метну слуга руку своју под стегно Авраму господару свом, и закле му се за ово.

10. Тада слуга узе десет камила између камила господара свог да иде, јер све благо господара његовог беше под његовом руком; и отишавши дође у Месопотамију до града Нахоровог.

1 Мој. 27:43

11. И пусти камиле да полежу иза града код студенца пред вече кад излазе грађанке да захватају воде;

2 Мој. 2:16, 1 Сам. 9:11

12. И рече: Господе Боже господара мог Аврама, дај ми срећу данас и учини милост господару мом Авраму.

1 Мој. 24:27, 1 Мој. 26:24, 2 Мој. 3:6, 2 Мој. 3:15, Филиб. 4:6

13. Ево, ја ћу стајати код овог студенца, а грађанке ће доћи да захватају воде.

14. Којој девојци кажем: Нагни крчаг свој да се напијем, а она рече: На пиј, и камиле ћу ти напојити; дај то да буде она коју си наменио слузи свом Исаку; и по томе да познам да си учинио милост господару мом.

Суд. 6:17, 1 Сам. 6:7, Приче 19:14

15. И он још не изговори, а то Ревека, кћи Ватуила сина Мелхе жене Нахора брата Аврамовог, дође с крчагом на рамену.

1 Мој. 11:29, Псал. 34:15

16. И беше врло лепа, још девојка, још је човек не беше познао. Она сиђе на извор, и наточи крчаг, и пође;

Псал. 34:15

17. А слуга искочи пред њу, и рече; дај ми да се напијем мало воде из крчага твог.

1 Цар. 17:10, Јован 4:7

18. А она рече: На пиј, господару. И брже спусти крчаг на руку своју, и напоји га.

1 Пет. 3:8, 1 Пет. 4:9

19. И кад га напоји, рече: и камилама ћу твојим налити нека се напију.

20. И брже изручи крчаг свој у појило, па опет отрча на студенац да налије, и нали свим камилама његовим.

21. А човек јој се дивљаше, и ћуташе, неће ли познати је ли Господ дао срећу путу његовом или није.

Лука 2:19, Лука 2:51

22. А кад се камиле напише, извади човек златну гривну од по сикала и метну јој око чела, и две наруквице метну јој на руке од десет сикала злата.

2 Мој. 32:2, Иса. 3:19, 1 Пет. 3:3

23. И рече: Чија си кћи? Кажи ми. Има ли у кући оца твог места за нас да преноћимо?

24. А она му рече: Ја сам кћи Ватуила сина Мелшиног, кога роди Нахору.

25. Још рече: Има у нас много сламе и пиће и места за ноћиште.

1 Пет. 4:9

26. Тада човек савивши се поклони се Господу,

1 Мој. 24:52, 2 Мој. 4:31

27. И рече: Благословен да је Господ Бог господара мог Аврама, што не остави милост своју и веру своју према господару мом, и путем доведе ме Господ у дом родбине господара мог.

1 Мој. 24:48, 1 Мој. 32:10, 2 Мој. 18:10, Рута 4:14, 1 Сам. 25:32, 2 Сам. 18:28, Псал. 98:3, Приче 3:6, Лука 1:68

28. А девојка отрча и све ово каза у дому матере своје.

29. А Ревека имаше брата, коме име беше Лаван; и истрча Лаван к човеку на студенац,

1 Мој. 29:5

30. Како виде гривну и наруквице на рукама сестре своје и чу где Ревека сестра му рече: Тако ми каза човек; дође к човеку; а он стајаше код камила на студенцу.

31. И рече: Ходи, који си благословен од Господа; што би стајао напољу? Спремио сам кућу, има места и за камиле.

1 Мој. 26:29, 2 Мој. 2:20, Суд. 17:2, Рута 3:10, Псал. 115:15

32. И доведе човека у кућу, и растовари камиле; и додаше сламе и пиће камилама, и донесоше воде за ноге њему и људима што беху с њим;

1 Мој. 43:24, Суд. 19:21

33. И поставише му да једе; али он рече: Нећу јести докле не кажем ствар своју. А Лаван му рече: Говори.

Јов 23:12, Јован 4:34, Ефес. 6:5

34. Тада рече: Ја сам слуга Аврамов.

35. А Господ је благословио господара мог веома, те је постао велик, и дао му је оваца и говеда, и сребра и злата, и слуга и слушкиња, и камила и магараца.

1 Мој. 13:2, 1 Мој. 23:6, 1 Мој. 24:1, Јов 1:3

36. И још Сара жена господара мог роди сина господару мом у старости његовој, и он му даде све што има.

1 Мој. 21:2, 1 Мој. 21:10, 1 Мој. 25:5

37. А мене закле господар мој говорећи: Немој довести сину мом жене између кћери ових Хананеја, међу којима живим;

1 Мој. 24:3

38. Него иди у дом оца мог и у род мој, да доведеш жену сину мом.

39. А ја рекох господару свом:

40. Може бити да девојка неће хтети поћи са мном.

1 Мој. 5:22, 1 Мој. 5:23, 1 Мој. 5:24, 1 Мој. 17:1, 1 Мој. 24:7, 1 Мој. 24:56, 2 Мој. 23:20

41. А он ми рече: Господ, по чијој вољи свагда живех, послаће анђела свог с тобом, и даће срећу твом путу да доведеш жену сину мом од рода мог, из дома оца мог.

1 Мој. 24:8

42. Онда ће ти бити проста заклетва моја, кад отидеш у род мој; ако ти је и не даду, опет ће ти бити проста заклетва моја.

1 Цар. 1:36, Нем. 1:11, Псал. 90:17, Дела 10:7, Дела 10:22, Рим. 1:10

43. И кад дођох данас на студенац, рекох: Господе Боже господара мог Аврама, ако си дао срећу путу мом, којим идем,

1 Мој. 24:13

44. Ево, ја ћу стајати код студенца: која девојка дође да захвати воде, и ја јој кажем: Дај ми да се напијем мало воде из крчага твог,

Јевр. 13:2

45. А она ми одговори: и ти пиј и камилама ћу твојим налити; то нека буде жена коју је наменио Господ сину господара мог.

Покровитељ цртежа на Патреону: Стефан Маклелан
Датум: 3. септембар 2025.

46. Ја још не изговорих у срцу свом, а дође Ревека с крчагом на рамену, и сишавши на извор захвати;

и ја јој рекох: Дај ми да се напијем.

47. А она брже спустивши са себе крчаг рече: На пиј, и камиле ћу ти напојити. И кад се напих, напоји и камиле моје.

Језек. 16:11

48. И запитах је говорећи: Чија си кћи? А она одговори: Ја сам кћи Ватуила сина Нахоровог, ког му роди Мелха. Тада јој метнух гривну око чела и наруквице на руке;

1 Мој. 24:26, Псал. 32:8, Псал. 48:14, Псал. 107:7, Иса. 48:17

49. И падох и поклоних се Господу, и захвалих Господу Богу господара мог Аврама, што ме доведе правим путем да нађем кћер брата господара свог за сина његовог.

1 Мој. 47:29, Ис.Н. 2:14

50. Ако ћете дакле учинити љубав и веру господару мом, кажите ми; ако ли нећете, кажите ми, да идем на десно или на лево.

Псал. 118:23, Мат. 21:42, Мар. 12:11

51. А Лаван и Ватуило одговарајући рекоше: Од Господа је ово дошло; ми ти не можемо казати ни зло ни добро. Ето, Ревека је у твојој власти, узми је па иди, и нека буде жена сину твог господара, као што каза Господ.

1 Мој. 20:15

52. А кад чу слуга Аврамов речи њихове, поклони се Господу до земље;

53. И извади закладе сребрне и златне и хаљине, и даде Ревеци; такође и брату њеном и матери њеној даде дарове.

2 Мој. 3:22, 2 Мој. 11:2, 2 Мој. 12:35, 2 Дн. 21:3, Језд. 1:6

54. Потом једоше и пише он и људи који беху с њим, и преноћише. А кад ујутру усташе, рече слуга: Пустите ме господару мом.

1 Мој. 24:56, 1 Мој. 24:59

55. А брат и мати њена рекоше: Нека остане девојка код нас који дан, барем десет дана, па онда нека иде.

56. А он им рече: Немојте ме задржавати, кад је Господ дао срећу мом путу; пустите ме да идем господару свом.

1 Мој. 24:40

57. Тада рекоше: Да зовемо девојку, и упитамо шта она вели.

58. И дозваше Ревеку и рекоше јој: Хоћеш ићи с овим човеком? А она одговори: Хоћу.

59. И пустише Ревеку сестру своју и дојкињу њену са слугом Аврамовим и људима његовим.

1 Мој. 35:8

60. И благословише Ревеку и рекоше јој: Сестро наша, да се намножиш на хиљаде хиљада, и семе твоје да наследи врата својих непријатеља!

1 Мој. 17:16, 1 Мој. 22:17, Рута 4:11

61. И подиже се Ревека с девојкама својим, и поседаше на камиле, и пођоше с човеком; и слуга узевши Ревеку отиде.

62. А Исак иђаше враћајући се од студенца Живога који ме виде јер живљаше у јужном крају;

1 Мој. 16:14, 1 Мој. 25:11

63. А беше изашао Исак у поље пред вече да се помоли Богу; и подигавши очи своје угледа камиле где иду.

Ис.Н. 1:8, Псал. 1:2, Псал. 35:17, Псал. 77:12, Псал. 119:15, Псал. 143:5, Дан. 6:10, Мат. 6:5, Мат. 14:23, Мар. 1:35, Мар. 6:46, Лука 5:16, Лука 6:12, Дела 10:9

64. И Ревека подигавши очи своје угледа Исака, те скочи с камиле,

Ис.Н. 15:18, 1 Сам. 25:23

65. И рече слузи: Ко је онај човек што иде преко поља пред нас? А слуга рече: Оно је господар мој. И она узе покривало и покри лице.

1 Кор. 11:3, 1 Кор. 11:6, 1 Кор. 11:10

66. И приповеди слуга Исаку све што је свршио.

67. И одведе је Исак у шатор Саре матере своје; и узе Ревеку, и она му поста жена, и омиле му. И Исак се утеши за матером својом.

Претходна глава   Књига Постања   Следећа глава

Лука 4

1. Исус пак пун Духа Светог врати се од Јордана, и одведе Га Дух у пустињу,

1 Цар. 18:12, Иса. 11:2, Иса. 61:1, Језек. 3:12, Мат. 4:1, Мар. 1:12, Лука 2:27, Јован 1:33, Дела 8:39

2. И четрдесет дана куша Га ђаво, и не једе ништа за то дана; и кад се они навршише, онда огладне,

1 Мој. 3:15, 2 Мој. 34:28, 1 Цар. 19:8, Јевр. 2:18

3. И рече Му ђаво: Ако си Син Божји, реци овом камену да постане хлеб.

4. И одговори му Исус говорећи: У писму стоји: Неће живети човек о самом хлебу, него о свакој речи Божијој.

2 Мој. 23:25, 5 Мој. 8:3, Мат. 4:4, Мар. 8:4, Лука 22:19, Јован 6:41, Јован 6:48, Јован 6:50, Ефес. 6:17

5. И изведавши Га ђаво на гору високу показа Му сва царства овог света у тренућу ока,

6. И рече Му ђаво: Теби ћу дати сву власт ову и славу њихову, јер је мени предана, и коме ја хоћу даћу је;

Јован 12:31, Јован 14:30, Откр. 13:2, Откр. 13:7

7. Ти, дакле, ако се поклониш преда мном биће све твоје,

8. И одговарајући Исус рече му: Иди од мене, сотоно; у писму стоји: Поклањај се Господу Богу свом, и Њему једином служи.

5 Мој. 6:13, 5 Мој. 10:20

9. И одведе Га у Јерусалим, и постави Га наврх цркве, и рече Му: Ако си Син Божји, скочи одавде доле;

Мат. 4:5, 1 Пет. 5:8

10. Јер у писму стоји да ће анђелима својим заповедити за тебе да те сачувају,

Псал. 91:11

11. И узеће те на руке да где не запнеш за камен ногом својом.

12. И одговарајући Исус рече му: Казано је: Не кушај Господа Бога свог.

5 Мој. 6:16

13. И кад сврши ђаво све кушање, отиде од Њега за неко време.

Јаков 4:3, Јаков 4:7

14. И врати се Исус у сили духовној у Галилеју; и отиде глас о Њему по свему оном крају.

Мат. 4:12, Јован 4:43, Дела 10:37

15. И Он учаше по зборницама њиховим, и сви Га хваљаху.

Иса. 52:13

16. И дође у Назарет где беше одрастао, и уђе по обичају свом у дан суботни у зборницу, и устаде да чита.

Мат. 2:23, Дела 13:14, Дела 13:15

17. И даше Му књигу пророка Исаије, и отворивши књигу нађе место где беше написано:

18. Дух је Господњи на мени; зато ме помаза да јавим јеванђеље сиромасима; посла ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедим заробљенима да ће се отпустити, и слепима да ће прогледати; да отпустим сужње;

Иса. 42:1, Дан. 9:24

19. И да проповедам пријатну годину Господњу.

3 Мој. 25:8, 2 Кор. 6:2

20. И затворивши књигу даде слузи, па седе: и сви у зборници гледаху на Њ.

Лука 5:3

21. И поче им говорити: Данас се изврши ово писмо у ушима вашим.

22. И сви Му сведочаху, и дивљаху се речима благодати које излажаху из уста Његових, и говораху: Није ли ово син Јосифов?

Псал. 45:2, Јован 6:42

Покровитељ цртежа на Патреону: Стефан Маклелан
Датум: 12. август 2025.

23. И рече им: Ви ћете мени без сумње казати ову причу: Лекару! Излечи се сам

 шта смо чули да си чинио у Капернауму учини и овде на својој постојбини.

Мат. 4:13, Мат. 13:54, Мар. 6:1

24. Рече пак: Заиста вам кажем: никакав пророк није мио на својој постојбини.

Мат. 13:57, Мар. 6:4, Јован 4:44

25. А заиста вам кажем: Многе удовице беху у Израиљу у време Илијино кад се небо затвори три године и шест месеци и би велика глад по свој земљи;

1 Цар. 17:9, 1 Цар. 18:1, Јаков 5:17

26. И ни к једној од њих не би послан Илија до у Сарепту сидонску к жени удовици.

27. И многи беху губави у Израиљу за пророка Јелисија; и ниједан се од њих не очисти до Неемана Сиријанина.

2 Цар. 5:1, 2 Цар. 5:14

28. И сви се у зборници напунише гнева кад чуше ово.

29. И уставши истераше Га напоље из града, и одведоше Га наврх горе где беше њихов град сазидан да би Га бацили одозго.

30. Али Он прође између њих, и отиде.

1 Сам. 19:10, Лука 24:31, Јован 8:59, Јован 10:39, Дела 12:7

31. И дође у Капернаум град галилејски, и учаше их у суботе.

Мат. 4:13, Мар. 1:21

32. И чуђаху се науци Његовој; јер Његова беседа беше силна.

Мат. 7:28, Титу 2:15

33. И у зборници беше човек у коме беше нечисти дух ђаволски, и повика гласно

Мар. 1:23

34. Говорећи: Прођи се, шта је теби до нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам Те ко си, Светац Божји.

Псал. 16:10, Иса. 49:7, Дан. 9:24, Лука 1:35

35. И запрети му Исус говорећи: Умукни, и изиђи из њега. И оборивши га ђаво на среду, изиђе из њега, и нимало му не науди.

36. И у све уђе страх, и говораху један другом говорећи: Каква је то реч, да влашћу и силом заповеда нечистим духовима, и излазе?

37. И отиде глас о Њему по свима околним местима.

Мих. 5:4

38. Уставши, пак, из зборнице дође у кућу Симонову; а ташту Симонову беше ухватила велика грозница, и молише Га за њу.

Мат. 8:14, Мар. 1:29

39. И ставши више ње запрети грозници, и пусти је. И одмах устаде и служаше им.

Псал. 103:3

40. А кад захођаше сунце, сви који имаху болеснике од различних болести, довођаху их к Њему; а Он на сваког од њих меташе руке, и исцељиваше их.

Мат. 8:16, Мар. 1:32

41. А и ђаволи излажаху из многих вичући и говорећи: Ти си Христос Син Божји. И запрећиваше им да не говоре да знају да је Он Христос.

Мар. 1:25, Мар. 1:34

42. А кад наста дан, изиђе и отиде у пусто место; и народ Га тражаше, и дође к Њему, и задржаваху Га да не иде од њих.

Мат. 4:25, Лука 12:1, Јован 6:2

43. А Он им рече: и другим градовима треба ми проповедити јеванђеље о царству Божијем; јер сам на то послан.

Мар. 1:14, Јован 9:4, Дела 10:38, Рим. 15:8

44. И проповедаше по зборницама галилејским.

Претходна глава   Свето Јеванђеље по Луки   Следећа глава

Псалам 9

1. Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?

Псал. 22:1

2. С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.

Приче 5:22

3. Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.

Псал. 10:13

4. Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим.

2 Цар. 18:35, Јов 21:15, Ос. 7:10

5. Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.

6. У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.

7. Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.

Јов 20:13

8. Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.

Псал. 64:3, Приче 1:11

9. Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.

Псал. 17:12, Псал. 22:13

10. Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.

Покровитељ цртежа на Патреону: О. Бранко Босанчић
Датум: 1. август 2025.

11. Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."

12. Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.

13. Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?

14. Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.

15. Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.

Јов 38:15, Језек. 30:21

16. Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.

17. Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,

18. Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.

Претходни псалам   Псалтир   Следећи псалам

1. Царевима 14

1. У то време разболе се Авија, син Јеровоамов.




2. И Јеровоам рече жени својој: Устани и преобуци се да те не познаду да си жена Јеровоамова; па иди у Силом. Ето, онде је Ахија пророк, који ми је казао да ћу бити цар над овим народом.

1 Цар. 11:31

3. И понеси десет хлебова и колача и жбан меда, па отиди к њему; он ће ти казати шта ће бити од детета.

1 Сам. 9:7

4. И учини тако жена Јеровоамова, и уставши отиде у Силом и уђе у кућу Ахијину. Ахија, пак, не могаше видети, јер му очи беху потамнеле од старости.

1 Цар. 11:29

5. Али Господ рече Ахији: Ето иде жена Јеровоамова да те пита за сина свог, јер је болестан; ти јој кажи то и то; а кад она дође учиниће се да је друга.

Приче 21:30

6. И Ахија чувши шуштање ногу њених кад уђе на врата, рече: Ходи, жено Јеровоамова; што се чиниш да си друга? Ја сам послан к теби да ти зло кажем.




7. Иди, реци Јеровоаму: Овако вели Господ Бог Израиљев: Што сам те подигао између народа и поставио те вођом народу свом Израиљу,

2 Сам. 12:7, 1 Цар. 16:2

8. И отрвши царство од дома Давидовог дадох теби, а ти не би као слуга мој Давид, који је држао заповести моје и ходио за мном свим срцем својим чинећи само што је право преда мном;

1 Цар. 11:31, 1 Цар. 15:5

9. Него си радио горе од свих који бише пре тебе, и отишао си и начинио себи друге богове и ликове ливене да би ме дражио, па си ме бацио на леђа своја;

2 Дн. 11:15, Нем. 9:26, Псал. 50:17, Језек. 23:35

10. Зато, ево, ја ћу пустити зло на дом Јеровоамов, и истребићу Јеровоаму и оно што мокри уза зид, и ухваћеног и остављеног у Израиљу, и дом ћу Јеровоамов омести као што се мете да га не остане ништа.

5 Мој. 32:36, 1 Цар. 15:29, 1 Цар. 16:3, 1 Цар. 21:21, 2 Цар. 9:8

11. Ко Јеровоамов погине у граду, изјешће га пси, а ко погине у пољу, изјешће га птице небеске; јер Господ рече.

1 Цар. 21:24

12. А ти устани, иди кући својој; и кад ступиш ногама својим у град, одмах ће умрети дете.




13. И сав ће Израиљ плакати за њим, и погрепшће га; јер ће он сам од дома Јеровоамовог доћи у гроб, јер се на њему самом у дому Јеровоамовом нађе нешто добра пред Господом Богом Израиљевим.

2 Дн. 12:12, Филим. 1:6, 2 Пет. 2:8

14. А Господ ће подигнути себи цара над Израиљем, који ће истребити дом Јеровоамов у онај дан; да, шта? Сад већ.

1 Цар. 15:27

15. И удариће Господ Израиља да ће се заљуљати као што се љуља трска у води, и ишчупаће Израиља из ове добре земље, који је дао оцима њиховим, и разасуће их далеко преко реке зато што начинише себи лугове гневећи Господа.

2 Мој. 34:14, 5 Мој. 12:3, 5 Мој. 29:28, Ис.Н. 23:15, 2 Цар. 15:29, Псал. 52:5, Амос 2:9, Соф. 2:4, Мат. 15:13

16. И напустиће Израиља за грехе Јеровоамове, којима је грешио и на грех навео Израиља.

1 Цар. 12:30, 1 Цар. 13:4, 1 Цар. 16:2, Мих. 6:16, Мат. 18:7

17. Тада уста жена Јеровоамова и отиде и дође у Терсу; и кад ступи на праг кућни умре дете.

1 Цар. 16:6, Пес. 6:3

18. И погребоше га и сав Израиљ плака за њим по речи Господњој, коју рече преко слуге свог Ахије пророка.




19. А остала дела Јеровоамова, како је војевао и како је царовао, ено записана су у дневнику царева Израиљевих.

2 Дн. 13:2

20. А царова Јеровоам двадесет и две године; и почину код отаца својих, а Надав, син његов зацари се на његово место.




21. А Ровоам, син Соломунов, цароваше над Јудом; беше Ровоаму четрдесет и једна година кад поче царовати, и царова седамнаест у Јерусалиму граду, који изабра Господ између свих племена Израиљевих да онде намести име своје. Матери његовој беше име Нама Амонка.

1 Цар. 11:36, 1 Цар. 14:31, 1 Цар. 15:12, Јов 32:9, Проп. 4:13

22. И Јуда чињаше што је зло пред Господом; и гресима својим којим грешаху дражише Га већма него оци њихови свим што чинише.

2 Дн. 12:1, Псал. 78:58, Иса. 62:2, Иса. 62:5, 1 Кор. 10:22

Покровитељ цртежа на Патреону: Тамара Повел
Датум: 27. јул 2025.

23. Јер и они начинише себи висине и ступове и лугове на сваком високом хуму и под сваким зеленим дрветом.

5 Мој. 12:2, 2 Цар. 17:9, Иса. 57:5, Језек. 20:28

24. А беше и аџувана у земљи, и чињаху све гадове народа које беше истерао Господ испред синова Израиљевих.

1 Мој. 19:5, 5 Мој. 23:17, 1 Цар. 15:12, 2 Цар. 23:7

25. А пете године царовања Ровоамовог дође Сисак, цар мисирски, на Јерусалим.

1 Цар. 11:40, 2 Дн. 12:2, 2 Дн. 12:9

26. И узе благо из дома Господњег и благо из дома царевог, све то узе; и узе све штитове златне које је начинио Соломун.

1 Цар. 7:51, 1 Цар. 10:17, 1 Цар. 15:18, 2 Дн. 9:15, 2 Дн. 12:9, Приче 23:5

27. И на њихово место начини цар Ровоам штитове од бронзе, и предаде их старешинама над стражарима, који чуваху врата дома царевог.




28. И кад цар иђаше у дом Господњи, ношаху их стражари, а после их опет остављаху у ризницу своју.




29. А остала дела Ровоамова, и све што је чинио, није ли записано у дневнику царева Јудиних?




30. А беше рат између Ровоама и Јеровоама једнако.

1 Цар. 12:24, 1 Цар. 15:6

31. И почину Ровоам код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давидовом, А име матери његовој беше Нама Амонка. А на место његово зацари се Авијам, син његов.

Претходна глава   1. Царевима   Следећа глава

Излазак 32

1. А народ видевши где Мојсије за дуго не силази с горе, скупи се народ пред Арона, и рекоше му: Хајде, начини нам богове, који ће ићи пред нама, јер том Мојсију који нас изведе из земље мисирске не знамо шта би.

2 Мој. 24:18, 5 Мој. 9:9, Иса. 41:6, Дела 7:40

2. А Арон им рече: Поскидајте златне обоце што су у ушима жена ваших, синова ваших и кћери ваших, и донесите ми.

Суд. 8:24

3. И поскида сав народ златне обоце што им беху у ушима, и донесоше Арону.




4. А он узевши из руку њихових, сали у калуп, и начини теле саливено.

Покровитељ цртежа на Патреону: О. Димитрије Козби
Датум: 17. јул 2025.

И рекоше: Ово су богови твоји, Израиљу, који те изведоше из земље мисирске.

5. А кад то виде Арон, начини олтар пред њим; и повика Арон, и рече: Сутра је празник Господњи.

3 Мој. 23:2, 2 Цар. 10:20

6. И сутрадан уставши рано принесоше жртве паљенице и жртве захвалне; и поседа народ, те једоше и пише, а после усташе да играју.

1 Кор. 10:7

7. А Господ рече Мојсију: Иди, сиђи, јер се поквари твој народ, који си извео из земље мисирске.

1 Мој. 6:11, 5 Мој. 4:16, 5 Мој. 9:12, 5 Мој. 32:5, Суд. 2:19, Ос. 9:9

8. Брзо зађоше с пута, који сам им заповедио; начинише себи теле ливено, и поклонише му се, и принесоше му жртву, и рекоше: Ово су богови твоји, Израиљу, који те изведоше из земље мисирске.

2 Мој. 20:3, 2 Мој. 20:23, 5 Мој. 9:16, 1 Цар. 12:28

9. Још рече Господ Мојсију: Погледах народ овај, и ето је народ тврдог врата.

2 Мој. 33:3, 2 Мој. 33:5, 2 Мој. 34:9, 5 Мој. 9:6, 5 Мој. 9:13, 5 Мој. 31:27, 2 Дн. 30:8, Иса. 48:4, Дела 7:51

10. И сада пусти ме, да се распали гнев мој на њих и да их истребим; али од тебе ћу учинити народ велик.

2 Мој. 33:3, 4 Мој. 14:12, 5 Мој. 9:14, Псал. 106:23, Јер. 7:16, Јер. 11:14, Јер. 14:11

11. А Мојсије се замоли Господу Богу свом, и рече: Зашто се, Господе, распаљује гнев Твој на народ Твој, који си извео из земље мисирске силом великом и руком крепком?

5 Мој. 9:18, 5 Мој. 9:26, Псал. 74:1, Псал. 106:23, Плач 2:20

12. Зашто да говоре Мисирци и кажу: На зло их изведе, да их побије по планинама и да их истреби са земље? Поврати се од гнева свог, и пожали народ свој ода зла.

4 Мој. 14:13, Ис.Н. 7:9, Језек. 20:9

13. Опомени се Аврама, Исака и Израиља, слуга својих, којима си се собом заклео и обрекао им: Умножићу семе ваше као звезде на небу, и земљу ову, за коју говорих, сву ћу дати семену вашем да је њихова довека.

1 Мој. 12:7, 1 Мој. 13:15, 1 Мој. 15:7, 1 Мој. 15:18, 1 Мој. 22:16, 1 Мој. 26:4, 1 Мој. 28:13, 1 Мој. 35:12, Јевр. 6:13

14. И ражали се Господу учинити зло народу свом, које рече.

4 Мој. 23:19, 5 Мој. 32:36, 2 Сам. 24:16, 1 Дн. 21:15, Јер. 18:8, Јер. 26:19, Ос. 11:8, Јоило 2:13, Јона 3:10

15. Тада се врати Мојсије, и сиђе с горе са две плоче сведочанства у рукама својим; и плоче беху писане с обе стране, отуд и одовуд писане.

5 Мој. 9:15

16. И беху плоче дело Божје, и писмо беше писмо Божје, урезано на плочама.

2 Мој. 31:18

17. А Исус чувши вику у народу, кад викаху, рече Мојсију; вика убојна у логору.




18. А он рече: Није то вика како вичу који су јачи, нити је вика како вичу који су слабији, него чујем вику оних који певају.




19. И кад дође близу логора, угледа теле и игре, те се разгневи Мојсије, и баци из руку својих плоче, и разби их под гором.




20. Па узе теле које беху начинили и спали га огњем, и сатре га у прах, и просу га по води, и запоји синове Израиљеве.




21. И рече Мојсије Арону: Шта ти је учинио овај народ, те га ували у толики грех?

1 Мој. 20:9

22. А Арон му рече: Немој се гневити, господару; ти знаш овај народ да је брз на зло.

2 Мој. 15:24

23. Јер рекоше ми: Начини нам богове, који ће ићи пред нама, јер том Мојсију који нас изведе из земље мисирске не знамо шта би.




24. А ја им рекох: Ко има злата, нека га скида са себе. И дадоше ми, а ја га бацих у ватру, и изађе то теле.




25. А Мојсије видећи народ го, јер га оголи Арон на срамоту пред противницима његовим,

2 Мој. 33:4, 2 Дн. 28:19

26. Стаде Мојсије на врата од логора, и рече: К мени ко је Господњи. И скупише се пред њега сви синови Левијеви.

2 Дн. 23:8, Псал. 94:16

27. И рече им: Овако каже Господ Бог Израиљев: Припашите сваки свој мач уз бедро своје, па прођите тамо и амо по логору од врата до врата, и побијте сваки брата свог и пријатеља свог и ближњег свог.

4 Мој. 25:5, 5 Мој. 33:9

28. И учинише синови Левијеви по заповести Мојсијевој, и погибе народа у онај дан до три хиљаде људи.




29. Јер Мојсије рече: Посветите данас руке своје Господу, свак на сину свом и на брату свом, да би вам дао данас благослов.




30. А сутрадан рече Мојсије народу: Ви љуто сагрешисте; зато сада идем горе ка Господу, еда бих га умолио да вам опрости грех.

1 Сам. 12:20, 2 Сам. 16:12, Амос 5:15

31. И врати се Мојсије ка Господу, и рече: Молим Ти се; народ овај љуто сагреши начинивши себи богове од злата.




32. Али опрости им грех: Ако ли нећеш, избриши ме из књиге своје, коју си написао.

5 Мој. 9:14, Псал. 56:8, Псал. 69:28, Псал. 139:16, Дан. 12:1, Рим. 9:3, Филиб. 4:3, Откр. 3:5, Откр. 20:12, Откр. 20:15, Откр. 22:19

33. А Господ рече Мојсију: Ко ми је згрешио, оног ћу избрисати из књиге своје.

3 Мој. 23:30, Језек. 18:4

34. А сада иди, води тај народ куда сам ти казао. Ево, мој ће анђео ићи пред тобом, а кад их походим, походићу на њима грех њихов.

4 Мој. 20:16, Амос 3:14, Рим. 2:5

35. И Господ би народ зато што начинише теле, које сали Арон.

Претходна глава   Књига Изласка   Следећа глава

2. Јованова 1

Покровитељ цртежа на Патреону: Џ. O.
Датум: 4. јул 2025.

1. Од старешине изабраној госпођи и деци њеној коју ја љубим ва истину,

и не само ја него сви који познаше истину,

Јован 8:32, 2 Сол. 2:13, 1 Тим. 2:4, Јевр. 10:26, 1 Пет. 5:1, 1 Јов. 3:18

2. За истину која у нама стоји и биће с нама довека:

3. Да буде с вама благодат, милост, мир од Бога Оца и од Господа Исуса Христа, Сина Очевог, у истини и у љубави.

4. Обрадовах се врло што нађох неке од твоје деце који ходе у истини, као што примисмо заповест од Оца.

3 Јов. 1:3

5. И сад молим те, госпођо, не као да ти нову заповест пишем, него коју имамо испочетка, да имамо љубав међу собом.

Јован 15:12, 1 Јов. 2:7

6. И ова је љубав да живимо по заповестима Његовим. Ова је заповест, као што чусте испочетка, да у њој живите.

Рим. 13:8, 1 Јов. 1:3, 1 Јов. 2:24, 1 Јов. 5:3

7. Јер многе варалице изиђоше на свет који не признају Исуса Христа да је дошао у телу; ово је варалица и антихрист.

Откр. 18:23

8. Чувајте се да не изгубимо шта смо зарадили, него да примимо плату потпуно.

Откр. 22:12

9. Који год преступа и не стоји у науци Христовој онај нема Бога; а који стоји у науци Христовој онај има и Оца и Сина.

10. Ако ко долази к вама и ове науке не доноси, не примајте га у кућу, и не поздрављајте се с њим;

Рим. 16:17, 1 Кор. 5:11, 2 Тим. 3:5

11. Јер ко се поздрави с њим, прима део у његовим злим делима.

12. Много бих вам имао писати, али не хтедох хартијом и мастилом; јер се надам да ћу доћи к вама и из уста говорити, да радост ваша буде испуњена.

3 Јов. 1:13

13. Поздрављају те деца твоје сестре изабране. Амин.

Претходна глава   2. Joванова   Следећа глава

2. Joванова

Главе

1

Претходна књига (1. Јованова)   Библија   Следећа књига (3. Јованова)

Римљанима 8

Покровитељ цртежа на Патреону: Мет Чен

1. Никаква, дакле, сад нема осуђења онима који су у Христу Исусу и не ходе по телу него по Духу.

2. Јер закон Духа који оживљава у Христу Исусу, опростио ме је од закона греховног и смрти.

Јован 8:36, Рим. 3:27, 1 Кор. 15:45, 2 Кор. 3:6, Гал. 2:18, Гал. 2:19

3. Јер што закону беше немогуће, јер беше ослабљен телом, посла Бог сина свог у обличју тела греховног, и за грех осуди грех у телу,

Јевр. 7:18

4. Да се правда закона испуни у нама који не живимо по телу него по духу;

Јован 4:23

5. Јер који су по телу телесно мисле, а који су по духу духовно мисле.

Лука 6:45, 1 Кор. 2:15, Гал. 5:22

6. Јер телесно мудровање смрт је, а духовно мудровање живот је и мир.

Покровитељ цртежа на Патреону: Џејкоб Стремп

7. Јер телесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијем нити може.

8. А који су у телу не могу Богу угодити.

9. А ви нисте у телу него у духу; јер Дух Божји у вама живи. А ако ко нема Дух Христов, он није Његов.

Јован 3:34, 1 Кор. 3:16, 1 Пет. 1:11

10. А ако је Христос у вама, онда је тело мртво греха ради а дух жив правде ради.

11. А ако ли живи у вама Дух Оног који је васкрсао Исуса из мртвих, Онај који је подигао Христа из мртвих оживеће и ваша смртна телеса Духом својим који живи у вама.

Иса. 26:19, Рим. 6:4, 1 Кор. 6:14, 2 Кор. 4:14, Ефес. 2:5

12. Тако дакле, браћо, нисмо дужни телу да по телу живимо.

13. Јер ако живите по телу, помрећете; ако ли духом послове телесне морите, живећете.

Мар. 9:47, Рим. 6:21, Гал. 6:8

Покровитрељ цртежа на Патреону: Анђела и Мајкл Лавлес

14. Јер који се владају по духу Божијем они су синови Божији.

15. Јер не примисте дух ропства, опет да се бојите; него примисте Дух посиначки, којим вичемо: Ава, Оче!

Иса. 56:5, Мар. 14:36, 2 Кор. 11:4, Гал. 4:5, 1 Тим. 1:7, Јевр. 2:15, 1 Јов. 4:18

16. Овај дух сведочи нашем духу да смо деца Божија.

2 Кор. 1:22, Ефес. 1:13

17. А кад смо деца и наследници смо: наследници, дакле Божији, а сунаследници Христови: јер с Њим страдамо да се с Њим и прославимо.

Мат. 25:21, Јован 17:24, Дела 26:18, 2 Кор. 1:7, Гал. 4:7

18. Јер мислим да страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се јавити.

2 Кор. 4:17, 1 Пет. 1:6

19. Јер чекање твари чека да се јаве синови Божији.

2 Пет. 3:13, 1 Јов. 3:2

20. Јер се твар покори пропадљивости (не од своје воље него за вољу оног који је покори) на наду,

1 Мој. 3:19

Покровитрељ цртежа на Патреону: Николај Ковел

21. Да ће се и сама твар опростити од ропства распадљивости на слободу славе деце Божије.

22. Јер знамо да сва твар уздише и тужи с нама до сад.

23. А не само она, него и ми који новину духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући посињење и избављење телу свом.

Лука 20:36, 2 Кор. 5:5

24. Јер се надом спасосмо. А нада који се види није нада; јер кад ко види шта, како ће му се надати?

Јевр. 11:1

Покровитељ цртежа на Патреону: Ли Ен Ванвинкел

25. Ако ли се надамо ономе што не видимо, чекамо с трпљењем.

26. А тако и Дух помаже нам у нашим слабостима: јер не знамо за шта ћемо се молити као што треба, него сам Дух моли се за нас уздисањем неисказаним.

Јов 37:19, Зах. 12:10, Мат. 10:20, Мат. 20:22, Ефес. 2:18, Ефес. 6:18

27. А Онај што испитује срца зна шта је мисао Духа, јер по вољи Божијој моли се за свете.

1 Сол. 2:4, 1 Јов. 5:14, Откр. 2:23

28. А знамо да онима који љубе Бога све иде на добро, који су позвани по намерењу.

1 Мој. 50:20, Приче 12:21, 2 Кор. 4:17, 2 Тим. 1:9

29. Јер које напред позна оне и одреди да буду једнаки обличју Сина његовог, да би Он био прворођени међу многом браћом.

Псал. 1:6, Јер. 1:5, Мат. 7:23, Јован 17:22, Ефес. 1:5, Кол. 1:18, 2 Тим. 2:19, Јевр. 1:6

30. А које одреди оне и дозва; а које дозва оне и оправда; а које оправда оне и прослави.

Јоило 2:32, 1 Кор. 6:11, Ефес. 4:4, Јевр. 9:15

31. Шта ћемо, дакле, рећи на ово? Ако је Бог с нама, ко ће на нас?

2 Цар. 6:16, Псал. 124:1, Рим. 3:5

32. Који, дакле, свог сина не поштеде, него га предаде за све нас, како, дакле, да нам с Њим све не дарује?

33. Ко ће оптужити избране Божије? Бог који правда?

Иса. 50:8, Гал. 3:8

34. Ко ће осудити? Христос Исус који умре, па још и васкрсе, који је с десне стране Богу, и моли за нас?

Јов 34:29, Иса. 50:8, Иса. 53:12, Јевр. 7:25

35. Ко ће нас раставити од љубави Божије? Невоља ли или туга? Или гоњење? Или глад? Или голотиња? Или страх? Или мач?

Покровитељ цртежа на Патреону: Види Псалам 43

Као што стоји написано:

36. За Тебе нас убијају вас дан, држе нас као овце које су за клање.

37. Али у свему овоме побеђујемо Оног ради који нас је љубио.

1 Јов. 5:4

38. Јер знам јамачно да ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашње, ни будуће,

Кол. 1:16, 1 Пет. 3:22

39. Ни висина, ни дубина, ни друга каква твар може нас раставити од љубави Божије, која је у Христу Исусу, Господу нашем.

Претходна глава   Посланица Римљанима   Следећа глава

Псалам 43

1. Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.

Псал. 77:5, Псал. 77:11, Псал. 78:2, Псал. 90:16

2. Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.

2 Мој. 15:17, 5 Мој. 7:1, Ис.Н. 10:42, 2 Сам. 7:10

3. Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.

Ис.Н. 24:12, Псал. 42:5

4. Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!

Псал. 71:3, Псал. 74:12

5. С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.

Дан. 8:4

6. Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.

1 Сам. 17:47, Псал. 33:16

7. Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.

8. Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.

Псал. 34:2, Рим. 2:17, 1 Кор. 1:31

9. Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.

Псал. 77:7

10. Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.

3 Мој. 26:17, 5 Мој. 28:25

11. Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.

5 Мој. 4:27, 2 Цар. 17:6, Псал. 60:1, Јер. 32:37, Лука 21:24

12. У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.

Иса. 52:3

13. Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.

Псал. 80:6

14. Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.

15. Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.

Псал. 69:7, Јер. 51:50

16. Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.

Псал. 8:2

17. Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.

Дан. 9:13

18. Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.

19. Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,

Јов 30:29, Иса. 34:13

20. Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,

21. Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.

1 Сам. 16:7, Јов 31:14, Псал. 139:1, Проп. 12:14, Јован 2:25, Дела 1:24, Рим. 2:16, Јевр. 4:12, Откр. 2:23

Покровитељ цртежа на Патреону: Пол Рорбау
Датум: 26. јун 2025.
У част дамаских новомученика

22. А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.

23. Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.

Јов 8:6

24. Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?

25. Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.

26. Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.

Претходни псалам   Псалтир   Следећи псалам

Јов 30

1. А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.

Псал. 35:15

2. А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.

3. Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;

4. Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.

5. Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.

6. Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.

7. По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.

8. Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.

9. И њима сам сада песма, и постах им прича.

Јов 17:6, Псал. 35:15, Псал. 69:11

10. Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.

11. Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.

Јов 12:18

12. С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.

Јов 19:12

13. Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.

Псал. 69:26

14. Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.

Псал. 18:4, Псал. 69:14, Иса. 8:7

15. Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.

Јов 6:4

16. И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.

1 Сам. 1:15, Псал. 22:14, Псал. 42:4, Иса. 53:12

17. Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.

Јов 33:19, Псал. 6:2, Авак. 3:16

18. Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.

Јов 2:7

Покровитељ цртежа на Патреону: Анђела и Мајкл Лавлес
Датум: 25. јун 2025.

19. Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.

20. Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.

Псал. 22:2, Мат. 15:23

21. Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.

22. Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.

23. Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.

24. Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.

25. Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?

Лука 19:41, Јован 11:35, Рим. 12:15

26. Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.

Јов 19:8, Јер. 8:15

27. Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.

28. Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.

Плач 3:1

29. Брат постах змајевима и друг совама.

Псал. 102:6

30. Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.

Плач 1:13

31. Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.

Претходна глава   Јов   Следећа глава

Марко 13

1. И кад излажаше из цркве рече Му један од ученика Његових: Учитељу! Гле какво је камење, и каква грађевина!

Мат. 24:1, Лука 21:5

2. И одговарајући Исус рече му: Видиш ли ову велику грађевину? Ни камен на камену неће овде остати који се неће разметнути.

Лука 19:44

3. И кад сеђаше на гори Маслинској према цркви, питаху Га самог Петар и Јаков и Јован и Андрија:

4. Кажи нам кад ће то бити? И какав ће знак бити кад ће се то све свршити?

Лука 21:7

5. А Исус одговарајући им поче говорити: Чувајте се да вас ко не превари.

Јер. 29:8, Ефес. 5:6

6. Јер ће многи доћи у моје име говорећи: Ја сам; и многе ће преварити.

7. А кад чујете ратове и гласове о ратовима, не плашите се; јер треба да то буде; али то још није последак.

Јер. 4:27, Јер. 5:10

8. Устаће народ на народ и царство на царство; и земља ће се трести по свету; и биће глади и буне. То је почетак страдања.

9. А ви се чувајте; јер ће вас предавати у судове и по зборницама биће вас, и пред краљеве и цареве изводиће вас мене ради за сведочанство њима.

Мат. 10:17, Откр. 2:10

10. И у свим народима треба да се најпре проповеди јеванђеље.

Мат. 24:14, Рим. 10:18

11. А кад вас поведу да предају, не брините се унапред шта ћете говорити, нити мислите; него шта вам се да у онај час оно говорите; јер ви нећете говорити него Дух Свети.

2 Мој. 24:12, Лука 12:11, Лука 21:14, Дела 2:4, Дела 4:8, Дела 4:31

12. И предаће брат брата на смрт и отац сина, и устаће деца на родитеље и побиће их.

Мих. 7:6, Мат. 10:21, Мат. 24:10, Лука 21:16

13. И сви ће омрзнути на вас имена мог ради. Али који претрпи до краја благо њему.

Дан. 12:12, 2 Тим. 4:7, Јевр. 3:6, Јевр. 3:14, Откр. 2:7, Откр. 2:10, Откр. 3:10

14. А кад видите мрзост опустошења, за коју говори пророк Данило, да стоји где не треба

Покровирељ цртежа на SubscribeStar-у: Види Матеј 24

(који чита да разуме):

тада који буду у Јудеји нека беже у горе;

Дан. 9:27, Мат. 24:15, Лука 21:21

15. И који буде на крову да не силази у кућу, нити да улази да узме шта из куће своје;

Лука 17:31

16. И који буде у пољу да се не враћа натраг да узме хаљину своју.

17. Али тешко труднима и дојиљама у те дане!

Лука 23:29

18. Него се молите Богу да не буде бежање ваше у зиму.

19. Јер ће у дане те бити невоља каква није била од почетка створења које је Бог створио до сад, и неће ни бити.

5 Мој. 28:15, Дан. 9:12, Дан. 9:26, Дан. 12:1, Јоило 2:2

20. И да Господ не скрати дане нико не би остао; али изабраних ради, које изабра, скратио је дане.

21. Тада ако вам ко рече: Ево овде је Христос, или: Ено онде, не верујте.

5 Мој. 13:1, Мат. 24:5, Мат. 24:23, Лука 17:23, Лука 21:8

22. Јер ће изаћи лажни Христоси и лажни пророци, и показаће знаке и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране.

Мат. 24:24, Јован 10:27, Рим. 8:28, Рим. 8:37, 2 Сол. 2:8, 1 Пет. 1:5, 1 Јов. 2:26

23. Али ви се чувајте: ето вам све казах напред.

Мат. 7:15, Лука 21:8, 2 Пет. 3:17

24. Али у те дане, после те невоље, сунце ће помрчати, и месец своју светлост изгубити.

Дан. 7:10, Јоило 2:31, Соф. 1:15, Лука 21:25, Дела 2:20

25. И звезде ће спадати с неба и силе небеске покренути се.

26. И тада ће угледати Сина човечјег где иде на облацима са силом и славом великом.

Дан. 7:13, Мат. 16:27, Мат. 24:30, Мар. 8:38, Мар. 14:62, Дела 1:11, 1 Сол. 4:16, 2 Сол. 1:7, Откр. 1:7

27. И тада ће послати анђеле своје и сабраће изабране своје од четири ветра, од краја земље до краја неба.

2 Сол. 2:2

28. А од смокве научите се причи: кад се већ њена грана помлади и стане листати, знате да је близу лето.

29. Тако и ви кад видите ово да се збива, знајте да је близу код врата.

30. Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.

31. Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи.

4 Мој. 23:19, Ис.Н. 23:14, Псал. 102:26, Иса. 40:8, Иса. 51:6

32. А о дану том или о часу нико не зна, ни анђели који су на небесима, ни Син, до Отац.

33. Пазите, стражите и молите се Богу; јер не знате кад ће време настати.

Рим. 13:11, 1 Сол. 5:6

34. Као што човек одлазећи остави кућу своју, и да слугама својим власт, и свакоме свој посао; и вратару заповеди да стражи.

Мат. 25:14

35. Стражите дакле; јер не знате кад ће доћи господар од куће, или увече или у по ноћи, или у петле, или ујутру;

2 Пет. 3:1, 2 Пет. 3:10, Откр. 3:3

36. Да не дође изненада и да вас не нађе, а ви спавате.

37. А шта вам кажем, свима кажем: стражите.

Претходна глава   Свето Јеванђеље по Св. Марку   Следећа глава

Титу 2

Покровитељ цртежа на Патреону: CT
Датум: 30. мај 2025.

1. А ти говори шта пристоји здравој науци:

2. Старцима да буду трезни, поштени, чисти, здрави у вери, у љубави, у трпљењу;

3. Старицама, такође, да живе као што се пристоји светима, да не буду опадљиве, да се не предају врло вину, да уче добру,

1 Пет. 3:3

4. Да уче младе да љубе мужеве, да љубе децу,

5. Да буду поштене, чисте, добре домаћице, благе, покорне својим мужевима, да се не хули на реч Божију.

Приче 7:11, Кол. 3:18, 1 Тим. 6:1, 1 Пет. 3:1, 1 Пет. 3:5

6. Тако и младиће саветуј да буду поштени.

7. А у свему сам себе подај за углед добрих дела, у науци целост, поштење,

Псал. 74:2, Ефес. 6:24, 1 Пет. 5:3

8. Реч здраву, незазорну: да се посрами онај који се противи, не имајући ништа зло говорити за нас.

Нем. 5:9, 1 Тим. 6:3

9. Слуге да слушају своје господаре, да буду угодни у свачему, да не одговарају,

10. Да не краду, него у свачему да показују добру веру, да науку Спаситеља нашег Бога украшују у свачему.

11. Јер се показа благодат Божја која спасава све људе,

Иса. 49:6, Јован 1:9

12. Учећи нас да се одрекнемо безбожности и жеља овог света, и да поштено и праведно и побожно поживимо на овом свету,

Лука 1:75, Рим. 6:15

13. Чекајући блажену наду и јављање славе великог Бога и Спаса нашег Исуса Христа,

Дела 24:15, 1 Тим. 1:1

14. Који је дао себе за нас да нас избави од сваког безакоња, и да очисти себи народ избрани који чезне за добрим делима.

2 Мој. 15:16, 5 Мој. 7:6, Мал. 3:3, Мат. 3:12, Дела 15:9, Јевр. 9:14

15. Ово говори, и саветуј, и карај са сваком заповешћу да те нико не презире.

Претходно поглавље   Титу   Следеће поглавље