понедељак, 19. децембар 2016.

Постање 22:9-14


А кад дођоше на место које му Бог каза, Аврам начини онде жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина свог метну га на жртвеник врх дрва; и измахну Аврам руком својом и узе нож да закоље сина свог.
Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: Ево ме.
А анђео рече: Не дижи руку своју на дете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад ниси пожалио сина свог, јединца свог, мене ради.
И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву место сина свог. И назва Аврам оно место Господ ће се постарати. Зато се и данас каже: На брду, где ће се Господ постарати.

Претходни стих   Постање 22   Следећи стих

Овај цртеж је настао великодушном донацијом Вујадина Дамјановића

Нема коментара:

Постави коментар