субота, 22. октобар 2016.

Постање 19:17-22




И кад их изведоше напоље, рече један: Избави душу своју и не обзири се натраг и у целој овој равни да ниси стао; бежи на оно брдо да не погинеш.
А Лот им рече: Немој, Господе! Гле, слуга твој нађе милост пред Тобом, и милост је Твоја превелика коју ми учини сачувавши ми живот; али не могу утећи на брдо да ме не стигне зло и не погинем. Ено град близу; онамо се може утећи, а мали је; да бежимо онамо; та мали је, те ћу остати жив.
А он му рече: Ето послушаћу те и зато, и нећу затрти града, за који рече. Брже бежи онамо; јер не могу чинити ништа док не стигнеш онамо.
Зато се прозва онај град Сигор.

Претходни стих   Постање 19   Следећи стих

Oвај цртеж је настао захваљујући донацији o. Бранка Босанчића

Нема коментара:

Постави коментар